Orchis morio L.
FAMILIJA: Orchidaceae
Narodna imena:kaćun, kaćunak, salpe, kukovec, salep-kaćunak


Kaćunak se naročito sreće na planinskim li­vadama i pašnjacima, po šikarama i svetlim šumama. Dosta je rasprostranjen i na našim planinama (Zlatiboru i Tari). Inače, ima ga po celoj južnoj Evropi i Maloj Aziji. Kaćunak kao lekovitu biljku spominju još antički pisci, pre svega Teofrast i Dioskorid. Naziv potiče od persijske reči sahlep što znači sluzav.


Kaćunak je višegodišnja zeljasta, sluzna biljka, koja ima u zemlji dve različito razvijene krtole. Iz veće, starije i smežurane krtole izra­sta u proleće zelena stabljika, visine do 40 cm, u gornjem delu ljubičasta. Listovi su lancetasti plavozelene boje, po obodu celi i sa paralel­nom nervaturom. Listovi obuhvataju stabljiku u vidu rukavca. Lepi i raznobojni cvetovi su sakupljeni u rastresitu cvast na vrhu stabljike.

Kaćunak cveta od aprila do jula. Nakon sazrevanja ploda nadzemni deo biljke se suši i otpa­da a stara krtola ugine. Mlada krtola je manja i čvrsta, jedra, svetle boje i sa pupoljkom na vr­hu. Ona prezimljava, a u proleće tera stabljiku.



Krtole kaćunka (Salep tuber) sadrže oko 50% sluzi, 25% skroba, belančevine i dr. Krtole služe za izradu sluzi (Salep mucilago) koja se sa­stoji iz manana i koristi za lečenje dijareje i kata­ra creva. Naročito se koristi za decu i starije oso­be. Deluje kao antitusik protiv kašlja, promuklosti i raznih oboljenja organa za disanje, a može da se pije kao sredstvo za uživanje, kao poslasti­ca ili hranljivi napitak. Često se daje zajedno sa lekovima koji draže sluznicu, kako bi sluz to umanjila i zaštitila sluzokožu. Sluz iz droge oblaže sluzokožu i time usporava resorbovanje otrovnih materija preko crevnog sistema. Zbog toga se kaćunak koristi i kao protivotrov. Iz gomolja se dobija brašno koje se koristi za dijetalne kaše i druga jela.




Krtole kaćunka vade se u fazi cvetanja (april, maj), vodeći računa da se ne pomešaju sa krtolama mrazovca. Tako izvađene krtole se očiste od zemlje, operu pod mlazom hladne vode, nanižu na kanap, popare vrelom vodom i suše prirodnim putem na promaji ili u sušioni­ci na temperaturi od 70°C. Vrela voda pomaže da se izgubi sva gorčina i neprijatan miris koje one imaju u svežem stanju a time je olakšano i njihovo sušenje. Suve krtole su okruglaste, tvr­de i veoma teške, sa žigom na vrhu od stablji činog pupoljka. Po površini su naborane, bez mirisa.


Da bi se sprečilo uništavanje kaćunka na prirodnim staništima, treba ih sa istog mesta vaditi svake pete godine.



prof. dr Jan Kišgeci
Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba"