Plantago major L.

FAMILIJA: Plantaginaceae

Narodna imena: bokvica, ženska bokvica, žilovlak, velika bokvica, ženski žilovlak, širokolisna bokvica




Bokvica je dosta rasprostranjena vrsta po naseljima, šumama, pored puteva, na peskovitim i prisojnim mestima, od nizije pa sve do 2.000 m nadmorske visine.


To je višegodišnja zeljasta biljka, često sa više uspravnih stabljika koje su okrugle, gole ili pokrivene dlakama, visine 10-60 cm. Listovi se nalaze u prizemnoj rozeti. Liske su izduženo lancetastog oblika, tupog vrha, pri osnovi okru­gle, a po obodu cele. Lišće se lako raspoznaje po uzdužnim žilama, po kojima je biljka i dobila na­ziv žilovlak.

Cvetovi su skupljeni u zbijene klasaste cvasti, dužine 0,5-7 cm, koje se nalaze na vrhu stabljike. Cveta od juna do septembra. Plod je jajasta čaura ispunjena semenom.


Bokvica u svim organima sadrži sluz, tani­ne, heterozid aukubozid (do 2,5%), saponozide, organske kiseline, pektine, vitamin C i K i dr. List bokvice (Plantaginis majoris folium) sadrži oko 4% tanina.


U narodnoj medicini list se koristi za lečenje rana, opekotina i raznih upala kože i sluzokože. Služi kao sredstvo koje sprečava razvoj mikroorganizama, potom za jačanje odbrambenog sistema organizma (imunitet). Deluje kao ekspektorant i diuretik. Pri upotrebi u obliku čajeva olakšava iskašljavanje guste slu­zi iz organa za disanje, smanjuje učestalo mo­krenje i povoljno deluje na organe za varenje. Najčešće se koristi pri upali gornjih disajnih puteva, faringitisa, laringitisa i bronhitisa.

Plantakod je farmaceutski fabrički sirup na­pravljen od lista bokvice i drugih lekova, a ko­risti se protiv kašlja. List bokvice upotrebljava se kod dijareje, katara, grčeva i čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu.

U slučaju oskudice, list bokvice se može koristiti u dijetalnoj ishrani u obliku salata, pomešan s drugim povrćem, za spremanje variva i drugih jela, najčešće pri oboljenju digestivnog trakta, i to kada je u pitanju gastritis i kolitis.
Sakupljaju se mladi listovi u fazi cvetanja biljke



Sakuplja se mlad, zdrav i neoštećen list u fazi cvetanja biljke. Vremenski to je od juna do sep­tembra, nakon čega se suši u tankom sloju, vode­ći računa da se lišće ne polomi. Suva droga treba da je zelene boje i sa što manje izlomljenih listo­va. Mirisa nema, a ukusa je sluzastog i nagorkog. Pakuje se u vreće i čuva na suvom mestu.


Kao droga ređe se koriste herba i koren, koji može da se vadi tokom cele godine.
Pored ženske, širokolisne bokvice kod nas su dosta rasprostranjene muška, uskolisna bokvica (P. lanceolata L.) i srednja (P. media L.) koje su sličnog dejstva i sastava kao i ženska bokvica, ali međunarodna drogistička i farmaceutska trgovi­na zahteva da se one posebno sakupljaju.

Odnos svežeg i suvog lista bokvice je 5:1.



prof. dr Jan Kišgeci
Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba"