Prunus amygdalus Stoker
var. amara (L.) Focke
Familija: Amygdalaceae


Narodna imena:
Badem, bajama, bajan, mandala, migdal, mendula, omendula, mendalj, pitomi badem.



Gorki badem je biljka poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se raširio u mnoge zemlje oko Sredozemnog mora. Raste u primorju i Makedoniji kao poludivlja biljka. Za razvoj su joj pogodna suva, topla i kamenita staništa.


Gorki badem je drvo visoko 5-8 m. Ima izdužene lancetaste listove, po obodu testerasto nazubljene i šiljatog vrha. U pazuhu listova i lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žlezde.


Beli ili ružičasti cvetovi se pojavljuju još u toku marta – aprila. Plod je duguljasta koštunica (endokarp) koja sadrži jednu, ređe dve semenke. Seme je spljošteno, dužine oko 2 cm a širine 1,2 cm. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp otpada kada se osuši. Gorki badem cveta u rano proleće



Drogu čini seme (Amygdalae amarae se­men) koje sadrži 3 -5% amigdalina (amigdalozida), oko 40 – 50% masnog ulja, 25% belančevina, sluzi, 5% šećera i bezbojnog kristalnog heterozida, od koga potiče gorčina, lekovitost i otrovnost gorkog badema.




Kod slatkog badema (Prunus amygdalus var. dulcus DC), za razliku od gorkog, nema heterozida amigdalozida. Pod uticajem enzima, iz amigdalina nastaje cijanidna kiselina (formula br. 27) i to 1 mg iz jedne semenke, a letalna doza je 60 mg, odnosno 60 semenki za odraslog čoveka, a 6 – 10 semenki za dete.











Seme gorkog badema se koristi za dobijanje aromatičnih voda koje deluju kao narkotik i sedativ. Služi i za dobijanje masnog ulja (Amigdalea oleum), ceđenjem zrelog semena koje nema amigdalina. To je bistra, bledožuta tečnost, skoro bez mirisa i vrlo blagog ukusa, a sastoji se iz smeše glicerida oleinske (80%) i linolne kiseline.


Ovo ulje se može koristiti u prehrambenoj industriji, kao jestivo i u kozmetici za izradu kremova. Služi kao masna podloga za izradu melema, kao rastvarač za spravljanje kamfornog ulja i spravljanje emulzija. Bademovo ulje se često i falsifikuje. Pri upotrebi gorkog badema moramo imati u vidu da interno uzimanje može biti vrlo opasno.


Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada, a koštica se suši na promajnom mestu. Potapanjem semena u toplu vodu semenjača se skida. Seme badema je dugačko do 2,5 cm, na vrhu suženo u mali šiljak, a sa suprotne strane zaobljeno. Mirisa nema, a ukusa je gorkog. Seme treba da je celo i neoštećeno od insekata.



prof. dr Jan Kišgeci
Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba"