Začinsko i lekovito bilje, koje je poznato po mirisu, ukusu i lekovitim svojstvima, lako se gaji na organski način

Uđite u bilo koju baštu sa začinskim i lekovitim biljem i doživećete kompletno čulno iskustvo - biljke u njoj su izabrane zbog mirisa, ali i zbog izgleda. Mnoge od njih imaju neraskidive veze s istorijom čoveka.To su biljke koje su vekovima pomagale ljudima da zaspu, ublažavale bol, odbijale insekte, umirivale bebe i začinjavale pića.

Začinsko i lekovito bilje i danas se gaji kako zbog korisnih osobina, tako i zbog lepote. U ovom poglavlju biće reči o organskoj proizvodnji začinskog i lekovitog bilja, uz podatke o berbi, čuvanju i korišćenju raznih vrsta. U njemu su i detaljni podaci otome koje biljke su pogodne za različite vrste zemljišta i uslove, kao i o tome kako da sprečite nametljive vrste da zauzmu celu baštu.


Šta je začinsko i lekovito bilje?

Najšira definicija začinskog i lekovitog bilja jeste da su to biljke koje se koriste za konkretne svrhe zbog svojih kulinarskih, medicinskih, aromatičnih i ukrasnih svojstava. U ranijim periodima, ljudi su ih koristili za mnoštvo potreba: neke su upotrebljavane za bojenje i čišćenje tkanina, druge su imale uloge u ceremonijama i ritualima. Mnoge su se koristile u svakodnevnom životu kao začini za hranu i piće,za poboljšanje zdravlja i lečenje bolesti.

Jednogodišnje, dvogodišnje, lukovičaste i žbunaste biljke, penjačice i drveće - sve biljke mogu da imaju začinska i lekovita svojstva. U mnogim slučajevima, upotrebljavaju se listovi, ali isto tako i drugi delovi biljaka, kao što su koren, plod, seme, cvet, pa čak i kora drveta.

Većina vrsta začinskog i lekovitog bilja bezbedna je za rukovanje i konzumiranje. Neke vrste su otrovne za ljude i životinje čak i u malim dozama, zato se prema njima treba odnositi s dužnom pažnjom. Nikad ne koristite nijednu biljku za koju niste potpuno sigurni da je bezbedna i uvek se posavetujte s lekarom ili drugim medicinskim radnikom pre nego što je upotrebite u medicinske svrhe.



Organska proizvodnja začinskog i lekovitog bilja

Začinsko i lekovito bilje lako se gaji, prelepo izgleda i, u mnogim slučajevima, nema problema sa štetočinama i bolestima. To što ga gajite sami, znači da ćete pri ruci imati sveže biljke kad god vam zatrebaju, a primena organskih metoda znači da možete da budete sigurni da biljke nisu tretirane pesticidima.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja povećava raznovrsnost bašte, što je jedno odključnih načela uspešnog organskog sistema. U velikom izboru biljaka, gotovo sigurno može da se pronađe odgovarajuća za svaku situaciju. Začinsko i lekovito bilje može da se penje, kotrlja, da puzi, formira guste prekrivače zemljišta ili da se gaji uza zidove. Neke vrste dobro uspevaju na močvarnom zemljištu, druge na vrhu zida,u pukotinama između ploča za staze, ispod drveća ili na livadama - uspešnost zavisi od prilagođenosti vrste određenim uslovima.

Biljke variraju i u veličini: od sićušne, prizemne korzikanske nane (Mentha requienii) do džinovskih, kao što su anđelika ili miloduh, koje dostižu 2 m visine. Začinsko i lekovito bilje gaji se i samo zbog izgleda.Neke vrste imaju fantastične cvetove, druge su na ceni zbog lišća, a sve imaju nešto čime mogu da obogate baštu. Mnoge vrste privlače divlje životinje: ptice jedu seme i bobice, leptiri i pčele uživaju u nektaru i polenu, a korisni insekti polažu jaja blizu mesta na kojima su biljne vaši i druge štetočine. Gusti zasad biljaka koje prekrivaju zemljište, kao što je timijan, stvara stanište za mnoge korisne vrste, uključujući bube, paukove i žabe.



Gajenje biljaka zbog ukusa

Začinsko bilje je izvor brojnih raznovrsnih ukusa, kako za slatka, tako i za slana jela. Može da se dodaje supama, sosovima, paprikašima, salatama, pitama, hlebu i svemu što se jede! Iako se začinske biljke lako nabavljaju u sušenom obliku, ukus im je daleko bolji kad su sveže. Recepti ukojima se traže sušeni začini mogu lako da se prilagode svežim biljkama, udvostručavanjem navedenih količina. Uz malo prakse, moći ćete po ukusu da procenite potrebne količine. Dobar savet je da počnete samo s jednom ili dve začinske biljke po receptu, dok se ne upoznate sa ukusom i naučite kako da kombinujete više biljaka za savršen utisak.



Paprati i ukrašavanje

Aromatične biljke tradicionalno se koriste za odbijanje moljaca i insekata i održavanje svežeg mirisa složene odeće i posteljine. Njihove mešavine i danas su popularne i prodaju se u vrećicama ili kutijama. Lekovito bilje čini važan deo kozmetičke industrije, u kojoj se koristi za proizvodnju ulja za kupanje, šampona, krema i losiona. Mnoge starinske preparate možete i sami da napravite, što će biti mnogo jeftinije nego da ih kupujete. Uloga biljaka u ritualima i ceremonijama bila je uočljivija u drevnim vremenima, ali postoji i danas, u primerima ukrašavanja domova imelom, bršljanom i zelenikom pred novu godinu. Neke vrste biljaka danas se cene samo zbog ukrasnih kvaliteta, bilo u baštama, u svežim ili sušenim cvetnim aranžmanima.



Gde da gajite začinsko i lekovito bilje

Začinsko i lekovito bilje raste u različitim uslovima, od svega nekoliko začina koje možete da gajite u saksiji na prozorskom simsu do bujne divlje bašte pune češljike, koprive i kupine. Sadite prema ličnom ukusu i planovima za upotrebu: nekoliko biljaka može nasumično da se rasporedi po celoj bašti, ali ako planirate veću proizvodnju biljaka za kuvanje ili sušenje, biće vam lakše da za to odvojite zasebnu parcelu. Najbolje rezultate postići ćete ako grupišete biljke prema potrebama za njihov uspešan rast umesto prema svrsi.



Stvaranje bašte sa začinskim i lekovitim biljem

Formalna bašta sa začinskim i lekovitim biljem zasniva se na sistemu staza i leja,često obrubljenih niskim živim ogradama.Da biste je održavali urednom, biće potrebno da joj posvetite mnogo vremena, da potkresujete živu ogradu dva do tri puta godišnje i pažljivo ukljanjate korov. Temeljna priprema leja i staza pre početka sadnje neophodna je ako želite da kasnije izbegnete probleme s korovom. Neformalna parcela s biljem veoma je privlačna, a začinsko i lekovito bilje možete da mešate i sa cvećem, žbunjem i povrćem. Sadite ga u leje i rubove, uza zidove i ograde - ustvari, bilo gde gde imate slobodnog prostora!



Biljke koje podnose senku

Začinsko i lekovito bilje kom prija šarena hladovina odlično uspeva u blizini žbunova ili pored manjeg drveća. Zemljištu na kom ga sadite jednom godišnje treba da dodate obogaćivač niske klase plodnosti, dabi ste postigli dejstvo slično lišću koje trune, a koje postoji u šumama. Biljke prekrivači zemljišta koje bujno rastu mogu da se otmu kontroli ako su u povoljnim uslovima,zato ih redovno kosite, uklanjajte dolazeće izdanke da biste im ograničili širenje ili ih sadite u saksijama.



Biljke koje podnose sušu

Vrste začinskog i lekovitog bilja koje podnose sušu izgledaju fantastično kad rastu zajedno na potpuno osunčanom mestu i dobro oceditom zemljištu. Za njih je idealan deo bašte koji je prirodno suv.Za prekrivanje zemljišta oko biljaka koristite šljunak da biste lakše suzbijali korov i održavali zemljište pri osnovi biljaka suvim. Ove biljke dobro uspevaju i u saksijama, u kojima možete da im stvorite idealne uslove zemljišta, kao i da ih pomerate po bašti da bi ste najbolje iskoristili osunčana mesta.



Biljke za vlažna zemljišta

Začinsko i lekovito bilje kom prija vlažno zemljište dobro uspeva na prirodno močvarnim mestima, a njih možete da stvorite i pored baštenskog jezerceta . Tokom toplog leta biće potrebno da održavate nivo vode u jezercetu.



Biljke za staze

Za sađenje između ploča na stazama odaberite niske biljke koje uspevaju u suvim uslovima. Napunite prostor između ploča kompostom i u proleće posejte seme direktno u zemlju. Zalivajte i izbegavajte da hodate po biljkama dok se ne prime.



Biljke za povrtnjake

Lisnatim biljkama kao što su krbuljica, korijander, čubar i mirođija, prija plodnije zemljište koje je uobičajeno u povrtnjacima. Ove vrste začinskog bilja najbolje je sejati u proleće, direktno, kad se zemlja dovoljno zagreje.



Biljke za povrtnjake

Mnoge vrste začinskog i lekovitog bilja dobro uspevaju u saksijama. Možete da koristite bilo koju vrstu posuda dubine najmanje 30 cm, s rupom za oceđivanje.Na dno saksije stavite malo kamenja, zatim je napunite organskom mešavinom zemljišta opšte namene .Za ruzmarin, kom više odgovara siromašno zemljište, umešajte malo sitnog šljunka da biste obezbedili bolje oceđivanje. Ne stavljajte više od 1 dela šljunka na 5 delova mešavine zemlje, u zavisnosti od potreba biljke. Najmanje jednom dnevno po sunčanom vremenu proveravajte nivo vlage i zalivajte po potrebi.



Nega začinskih i lekovitih biljaka

Većina vrsta začinskih i lekovitih biljaka prilično lako se gaji organski. Sledite smernice koje su ovde date da biste osigurali uspešno gajenje biljaka koje ste odabrali.



Priprema zemljišta i sađenje

Pre sađenja proverite koji uslovi zemljišta odgovaraju biljkama koje ste odabrali .Mnoge vrste odlično uspevaju na dobro oceditom zemljištu bez mnogo hranljivih sastojaka. Ako je vaše zemljište plodno, dodajte mu obogaćivač niske klase plodnosti da biste poboljšali oceditost. Pomoći će i izdizanje leja. Kao kratkoročno rešenje, dodajte nekoliko šaka peska ili šljunka na dno rupe za sađenje. Vrstama kojima odgovara plodnije zemljište koristiće dodavanje obogaćivača srednje klase plodnosti. Uklonite sav korov, naročito višegodišnji, kao što je pačja trava.



Održavanje

Sa žbunastih biljaka, kao što su lavanda i žalfija, uklonite stabljike koje cvetaju.Učinite to posle cvetanja. Orežite ih u proleće da biste im ograničili veličinu i sprečili da ogole i odrvene pri osnovi. Uvek uklanjajte cvetove ako želite da uberete maksimalnu količinu najkvalitetnijeg lišća. Otkidajte vrhove bilja da bi ste podstakli žbunast rast i odsecajte sve jednobojne izdanke na šarenim biljkama.Grupe višegodišnjih biljaka najbolje je deliti svake 2 do 3 godine, u proleće ili jesen .Isplatiće vam se da svake godine uzimate reznice s mekih žbunastih biljaka kao što su neke sorte lavande koje često ne mogu da prežive zimu.



Razmnožavanje

Mnoge vrste začinskog i lekovitog bilja lako se gaje u bašti. Jednogodišnje i dvogodišnje biljke kao što su peršun i bosiljak gaje se iz semena. Neke višegodišnje vrste, kao što su komorač i vlašac, takođe se lako gaje iz semena i same se rasejavaju. Ne zaboravite da gajeni varijeteti ne rastu uvek iz semena niti proizvode seme. U tom slučaju, jedino rešenje je vegetativno razmnožavanje - pomoću reznica, ožiljavanjem ili deobom, zavisno od vrste.



Nametljive vrste

Ako se prepuste same sebi, vrste koje imaju bujan rast često prekriju baštu. Takve vrste odlične su za gajenje u divljini. U drugim uslovima, treba da im se ograniči rast. Ukopajte veliku saksiju ili kofu sa uklonjenim dnom ili sa dodatnim rupama za oceđivanje i posadite nametljivu biljku u nju. Orežite sve bujne i puzave izdanke koji se ukorenjuju i delite biljku svake 2 do 3 godine. Neke nametljive vrste bogato se rasejavaju. Uklanjajte cvasti pre nego što se seme formira ili posecite u proleće motikom mladice.