Thymus serpyllum


Ova biljka je poznata i po nazivima majčina dušica, popovac, materka ili tamjanika. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na opasnim rubovima šuma i, često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, te se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote.

Majčina dušica je iz zemalja Sredozemlja kod nas stigla u 11. veku. Nekada gajene vrste koje su ponovo postale divlje, danas se u našim baštama mogu naći kao baštenski timijan (Thymus vulgaris). On je nasuprot livadskom timijanu visok do 50cm. Dejstvo im je isto. Timijan je pre svega ljut i jak. On podstiče izlučivanje mokraće i menstruacije. Čaj od ove biljke pročišćava unutrašnje delove organizma. Pomaže kod gube, paralize i nervnih oboljenja.

Majčina dušica, kamilica i hajdučka trava, ubrane na suncu i osušene, koriste se za punjenje jastučića koji se koriste kao oblozi. Istovremeno uzimanje čaja od mešavine ovih biljaka ublažiće neuralgične bolove lica (zapaljenje trogranog živca koje je izuzetno bolno, prim. red.). Ako je uz bolove prisutan i grč, upotrebljava se jastuče napunjeno osušenom prečicom.
Kupke sa timijanom pomažu kod lečenja tifusa.

Skuplja se u vreme cvetanja, od juna do avgusta; najdelotvornija je kada se bere na podnevnom suncu. Od cvetova može da se napravi ulje ili sirup. Ulje se upotrebljava kod paralize, moždanog udara, multiple skleroze, atrofije mišića, reume i uganuća.

Za unutrašnju upotrebu se preporučuje kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova. Tokom dana treba piti dve šolje čaja. Kada je reč o grčevima, na bolno mesto se stavlja jastuče napinjeno osušenim cvetovima i stabljikama timijana. Ono se pre spavanja ugreje u šerpi i stavi na stomak ili na prepone. Upotreba ovih jastučića preporučuje se i kod oteklina, nagnečenja i kod hroničnog reumatizma.

U jednakim delovima pomešan sa bokvicom, timijan je dokazani lek protiv oboljenja disajnih puteva, prekomerne sluzi u bronhijama i bronhijalne astme, pa čak i protiv velikog kašlja. Čaj od mešavine bokvice i timijana se pije što topliji i u gutljajima. Priprema se svež četiri do pet puta dnevno; ako postoji opasnost od upale pluća, ovaj čaj treba piti svakoga sata.



OPREZ!


Napici, ako ih dajete deci direktno iz frižidera, mogu izazvati hronični bronhitis koji kasnije može da izazove emfizem pluća praćen jakim gušenjem.


Tinktura od tamijana služi za utrljavanje u udove jer ih jača kod slabo razvijene dece. Nju treba da koriste i oboleli od multiple skleroze.

Mnogo nervoznoj deci su kupke od majčine dušice vratile zdrav san. I nervno prenadraženi i depresivni ljudi za kratko vreme su ozdravili od kupke s timijanom.

Ne treba prevideti da majčina dušica može da se upotrebi i protiv alkoholizma. Jednim litrom ključale vode popari se puna šaka timijana. Sud se poklopi i ostavi tako dva minuta. Čaj se uspe u termos-bocu i alkoholičaru se svakih četvrt sata daje po jedna velika kašika. Doći će do osećaja mučnine, povraćanja, jakog proliva, nagona za mokrenjem i znojenja, a uz to će se javiti veliki apetit i jaka žeđ. Kod povratka alkoholu, što je u početku neminovno a kasnije sve ređe, ponoviti ovo.

Majčina dušica se preporučuje i kod epileptičkih napada. Dnevno treba piti dve šolje čaja ne samo pri napadu nego preko cele godine, tako što se pije dve do tri nedelje i s pauzama od po deset dana. Sirup se pije pri prehladi, pre obroka.


NAČINI UPOTREBE TIMIJANA

ČAJ: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre upravo provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.


KUPKA: za potpunu kupku potrebno je 200g timijana.


TINKTURA OD TIMIJANA: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela.

JASTUČE: biljke staviti u jastuče i zašiti otvor.

SIRUP OD TIMIJANA: cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljaka i nerafinisnog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.