Napokon smo dočekali sunčane dane. Krenuli smo u vikendice i na izlete u prirodu. Baš ovih dana dok šetamo šumom sladimo se malim šumskim jagodama. Njih stvarno nije teško prepoznati. Ta niskorastuća biljka širi se pomoću vreža. Nju odlikuje tamno crveni okrugli plodić koji nas privlači smešten među troprstim nazubljenim listovima.



Levo šumska jagoda, desno gajena jagoda,a u sredini lažna jagoda s kojom nisu u srodstvu

Međutim, bliže naselju, možda naiđete na blizanca šumske jagode, koji to nije. To je lažna ili indijska jagoda (Duchesnea indica (Andr.) Focke). Da, crveni okrugli plodić, vreže i troprsti listovi su tu, ali plod nije ukusan, niti sladak. Ako malo bolje pogledamo možemo da primetimo osnovne razlike.

Za razliku od šumske plod lažne jagode je okrugliji, a semenke su ispupčene na površini ploda. Takođe, semenke lažne jagode su crvene boje, dok su semenke šumske i gajene jagode žućkaste boje. Troprsti list lažne jagode je tamnije zelene boje od lista šumske jagode. Ako imate sreće pa ugledate cvet, on je žut i tada ovu biljku ne možete zameniti sa šumskom jagodom koja razvija beli cvet. Ipak, neveštom oku taj cvet može da liči na cvet puzave petoprste (Potentilla), u čiji rod neki još i danas ubrajaju lažnu jagodu. Ali, petoprsta kako joj i samo ime kaže, ima list sastavljen od pet liski. Da nije visoke stabljike i potpuno drugačijih listova, možda bi neko i cvet zečje stope (rod Geum) zamenio cvetom lažne jagode.

Lažna jagoda vodi poreklo iz umerenog pojasa Azije od severnog Avganistana, pa do Indije i jugoistočne Azije. U Evropu je donesena početkom 19. veka, kao dekorativna vrsta prvenstveno za stvaranje zelenog prekrivača tla.



Lažna jagoda sadrži 3,4 % šećera, 1,5 % belančevina i 1,6 % pepela. U jednom litru soka ima oko 60 mg vitamina C. Poređenja radi, gajena jagoda sadrži 6 % šećera i gotovo 10 puta više vitamina C u istoj količini soka. Plod ima ukus sličan mokrom sunđeru, dok neke podseća na neukusnu lubenicu. Neupućeni je smatraju otrovnom, što nije tačno, ali ta jagoda sadrži premalo šećera da bi bila ukusna i poželjna kao voće.


Levo list šumske jagode, desno list lažne jagode

Njeni listovi mogu da se pripremaju za jelo. Sirovi se koriste za salate, kuvani kao zeleno povrće, a sušeni za čaj. Plodovi se ponekad koriste da dodaju količinu džemovima od drugog ukusnijeg voća. Koriste je i za dekoraciju torti, voćnih salata i sladoleda. Cela biljka deluje kao: antikoagulant, antiseptik, te za snižavanje telesne temperature.

Azijska narodna medicina je upotrebljava protiv tumora. Kineska medicina koristi je za brže zarastanje rana. Upotrebljava se za tretiranje: stomatitisa, laringitisa i tonzilitisa. Sveži listovi mogu da se izgnječe i upotrebljavaju kao oblog kod oteklina, opekotina, ekcema i uboda insekata. Tekući ekstrakt cvetova se koristi za poboljšanje cirkulacije krvi.

Naučnici je istražuju zbog osobine da zaustavlja širenje HIV virusa i nekih kancerogenih ćelija kroz telo. Prema Bo Pengu i njegovim saradnicima (2012), fenolni ekstrakt ove biljke pokazuje jaka antitumorska dejstva. Rad Veičeng Hua i saradnika iz 2011. godine dokazuje delovanje protiv oksidativnog stresa na koži. Jang i saradnici (2008) upoznaju nas s delotvornošću lažne jagode na smanjenu mogućnost angiogeneze. Pakistanski naučnici okupljeni oko Fazli Kude, 2012. godine, proučavaju antibakterijsko i antifungalno dejstvo Duchesnie indice i dolaze do saznanja da je biljka potencijalno korisna u borbi protiv bakterija: Shigelle flexneri i Staphylococcusa aureausa, te protiv gljivice Microsporum canis. Antikancerogena i protivupalna delovanja lažne jagode potvrđuju i mnogi drugi radovi.


Puzava petoprsta (Potentilla reptans) liči na cvet lažne jagode, ali su joj listovi građeni od 5 prstiju

Lažna jagoda je korišćena za efikasno prekrivanje tla jer je otporna vrsta i brzo se širi vrežama. Zauzima prostor u dvorištima i na rubovima šuma ponekad onemogućujući razvijanje domaćih vrsta. Zbog toga je neki baštovani smatraju opasnom invazivnom vrstom i savetuju njeno uklanjanje. Na ostrvu Rejunion ovu biljku smatraju jako agresivnom vrstom. U Nemačkoj je, takođe, invazivna. Prema radu J. Litšvagera i saradnika, iz 2010. godine, invazivnost lažne jagode povećava se s procentom azota u zemljištu. Tako da je lažna jagoda brža u osvajanju tla i onemogućavanju rasta autohtonih biljaka baš u područjima izmenjenim antropogenim delovanjem (njive i naselja).





Uklanjanje lažne jagode može da bude problem jer je čak i iskusnim baštovanima teško da razlikuju pravu od lažne jagode dok nemaju cvet i plod, a rastu zajedno:
- košenje ne pomaže,

- obrada zemljišta pomaže ako se redovno obavlja,

- čupanje je najuspešnija metoda, ali i iz malih komadića vreža ona će opet izrasti,

- mehaničke prepreke ili ogradice će pomoći da se vreže dalje ne šire,

- sintetički kontaktni herbicidi kao glifosat i 2,4 diklorfenoksioctena kiselina će ubiti biljku,

- biljka može da se kompostira, ali samo u topli sistem ako već ima plodove.


Duchesnea indica se koristi kao dekorativna vrsta koja brzo i gusto prekriva tlo zelenim izdancima, a jarko crvenim plodovima obogaćuje estetski ugođaj. Koristi se i za sprečavanje erozije. Primenjuje se često umesto travnjaka pod drvećem, za žardinjere, za pravljenje buketića. Preferira vlažno, zasenčeno područje, ali uspeva i na osunčanim lokacijama. Podivljalu je nalazimo na ivicama šuma i na livadama uz dečije parkove.

Zbog različitih faktora lažna jagoda je efikasni prekrivač tla. Cvetovi su dvopolni, te može da dođe do samooprašivanja. Širi se vrežama koje se ispod zemlje granaju. Grane se dalje račvaju i na svakoj se obrazuju pupoljci iz kojih se razvijaju nove biljke.

Problem te biljke je taj što ona izgledom daje utisak superukusne, superslatke poslastice i onda sledi razočaranje. Cela biljka je jestiva, ali ne previše ukusna. Plodovi privlače i ptice. Invazivna je i teško ju je uništiti. Primena njenih plodova i listova može lako da se zameni drugim biljkama s našeg podneblja. Ali, dobro je znati.



Vesna Mijat


Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/