(Althaea officinalis L.)


Beli slez se gaji radi korena, lišća i cvetova. Svi ovi delovi sadrže sluzave materije ali ih najviše ima u korenu. U savremenoj medicini beli slez, a naročito njegov koren upotrebljava se za lečenje oboljenje za disanje, kašlja, astme i dr. Sadržaj sluzi u korenu ove biljke iznosi oko 35 %.

Beli slez je višegodišnja zeljasta biljka. Odlikuje se kratkim, zadebljalim, mesnatim i razgranatim korenom. Iz glave korena izbija veći broj stabala. Stabla su obrasla pojedinačnim lišćem koje je po obodu urezano a u vrhu šiljato. Cvetovi na stablu izbijaju pojedinačno, u pazuhu listova. Oni su bledo ružičaste boje. Slez cveta tokom juna i jula meseca. Plodovi su pljosnato okrugli u njima se nalazi veći broj sivožutih semenki, obraslih dlačicama. Seme je sitno.

Beli slez ima veće potrebe u toploti svetlosti. Stoga je biljka toplijeg podneblja. Ali podzemni delovi biljke dobro podnose mrazeve. Potrebe u vlazi su nešto veće. U našoj zemlji se može gajiti u mnogim krajevima. Što se tiče zemljišta, najbolje mu odgovaraju plodna i rastresita zemljišta.

Beli slez ostaje na jednom zemljištu jednu ili dve godine pa ga treba gajiti u plodoredu ali tako da se na isto zemljište ne vraća 4-5 godina. Pošto je okopavina, u pogledu preduseva nema nekih posebnih potreba. Obrada zemljišta se obavlja kao i za ostale useve, a oranje treba obaviti što dublje. Priprema zemljišta za setvu odnosno za rasađivanje vrši se u jesen, ili u proleće prema tome kada će se pomenuti radovi obaviti. U oba slučaja to treba obaviti što ranije.

Đubrenje zemljišta za ovu biljku vrši se obično mineralnim đubrivom. Đubrenje stajnjakom se ne preporučuje. Posebnu pažnju treba pokloniti đubrenju fosfornim i kalijumovim đubrivima. Najpovoljniji odnos između NPK je 10:20:15 u količini od 300-400 kg/ha.Ovu količinu đubriva treba rasturiti pri pripremi zemljišta za setvu, odnosno rasađivanje.

Zasnivanje zasada može se obaviti: direktnom setvom semena na stalno mesto, preko rasada i vegetativnim putem. Podizanje zasada direktnom setvom je najjeftiniji način. U ovom slučaju seme se seje pred zimu -krajem novembra, a setva vrši u redove na rastojanju od 40-50 cm. Seme se seje plitko. Za setvu je potrebno 5-6 kg semena po hektaru. Da bi se seme što ravnomernije rasporedilo treba ga pred setvu pomešati sa sitnim peskom.

Zasnivanje zasada rasadom vrši se tako što se seme seje radi proizvodnje rasada u hladne leje u maju ili junu. Na jedan metar kvadratni leje treba posejati 8-10 g semena. Nikle biljke se neguju, a nega se sastoji u plevljenju i zalivanju. Kada biljke u leji odrastu toliko da dobiju 4-6 listova treba ih rasaditi na stalno mesto. Najbolje je da se to učini u septembru. Rasađivanje se vrši na 50 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redovima..Na jednom metru kvadratnom leje može se proizvesti 300-400 biljaka ,a za površinu od 1 ha potrebno je 50 000-60 000 biljaka.



Negovanje biljaka u zasadu sastoji se u prašenju, uništavanju korova i prihranjivanju. Ako se zasad zasniva direktnom setvom preduzima se još i proređivanje tako da biljke u redovima ostanu na rastojanju od 30-40 cm. Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima u količini od 300 kg/ha. Obavlja se u dva navrata - sa prvim i drugim prašenjem. Slez napada buhač pa ga treba tretirati odgovarajućim insekticidom.

Žetva belog sleza sastoji se u berbi korena, lišća i cveta. Korenovi se vade u prvoj ili drugoj godini starosti zasada i to u jesen, u oktobru, ili u proleće u martu. Vađenje korena vrši se izoravanjem plugom sa kog je skinuta daska. Izorani korenovi se odmah skupljaju, čiste od zemljišta i sa njih se odsecaju glave i ostali drvenasti delovi, kao i sitne i oštećene žile. Zatim se korenovi operu u čistoj vodi i prenesu u suve i promajne prostorije i oljušte.Oljuštene korenove treba uzdužno preseći na četiri dela i staviti u sušnicu da se suše( na temperaturi od 50-60 stepeni). Od 4 kg sirovog korena dobije se 1 kg suvog.










Berba lišća u toku godine vrši se dva ili tri puta.Najbolje da se lišće bere pred ili u toku cvetanja biljaka. Bere se samo zdravo i neoštećeno lišće. U prvoj godini treba obrati samo jednu trećinu lišća a u drugoj godini može se brati više puta. Obrano lišće se odmah suši u suvim, promajnim i zasenjenim prostorijam u tankom sloju. Od 6 kg sirovog lišća dobije se 1 kg suvog.

Berba cvetova vrši se i u prvoj i u drugoj godini starosti zasada. Cvetovi se suše na suncu. Od 8 kg svežih cvetova dobija se 1 kg suvih.

Za proizvodnju semena treba ostaviti potreban broj biljaka da sazri i donese seme .Sa ovih biljaka ne treba brati lišće i cvetove. Seme se bere kad preko polovine semenki dobije mrku boju. Biljke treba pokositi i prosušiti a zatim preneti na suvo i zaštićeno mesto radi konačnog dozrevanja. Vršidba biljaka obavlja se na vršilicama za žito ili mlaćenjem ako su u pitanju manje količine semena. Prinos belog sleza kreće se u dosta širokim granicama. Sa jednog hektara može se dobiti 1 200-2 000 kg suvog korena, 500-600 kg suvog lišća i oko 150 kg suvog cveta. Prinos semena kreće se od 300-500 kg/ha.



Snežana Stojković-Jevtić dipl.ing.