Lavanda je biljka toplih krajeva koja ima velike potrebe za svetlošću i toplotom. Uspešno se gaji i na nižim terenima od 150-300 m gde proizvodnja pokazuje zadovoljavajuće rezultate. Zasade lavande treba podizati na južnim nezasenjenim i od vetra zaštićenim ekspozicijama. Uspeva na svim zemljištima, samo ako u njima ima dovoljno kalcijuma. Najviše joj pogoduju laka propostljiva i krečna zemljišta. Zemljišta na kojima uspeva vinova loza odgovaraju i lavandi, kao višegodišnja vrsta na istom zemljištu ostaje više godina pa se ne uvodi u plodored. Veoma je osetljiva na korove, naročito dok je mlada.


Lavanda razvija snažan korenov sistem sa velikom brojem žila. Neke žile prodiru duboko u zemlju , dostižući dubinu i do 4 m. Koren je veoma jake usisne moći. Nadzemni deo se sastoji od brojnih stabala koja dostižu visinu 50-80 cm. Grane u donjem delu su odrvenele a u gornjem su zeljaste i završavaju se cvastima. Lišće i grane su obrasle srebrnastim maljama tako da cela biljka ima sivozelenu boju. Listovi su naspramno poređani na stablu. Neke forme razvijaju više lišća, neke manje.


Cvetovi su sitni,sakupljeni u klasoliku cvast a raspoređeni u 5-9 pršljenova na vrhovima grana. Boja cvetova može biti: bela, svetloplava, plavoljubičasta pa sve do tamnoljubičaste. Od početka cvetanja do punog cvetanja prođe 20-25 dana a do kraja cvetanja 30-35 dana. Uglavnom cvetovi lavande imaju plavoljubičastu boju. Seme je sitno, crne boje i sjajno. Biljka je otporna na mrazeve , podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Vegetacija biljke počinje već pri temperaturi vazduha od 9 stepeni(obično je to prva polovina aprila). Lavanda je veoma otporna i prema suši. Moćan korenov sistem otpornost prema niskim temperaturama i suši omogućuju da se lavanda može uspešno koristiti u zaštiti zemljišta od erozije.



Obrada zemljišta za lavandu počinje po skidanju preduseva plitkim oranjem i nastavlja se u jesen dubokim oranjem. Za đubrenje lavande najbolje dejstvo pokazao je stajnjak koji se upotrebljava pred osnovnu obradu (30-50t/ha). Lavanda povoljno reaguje na minerlna zemljišta u kojima preovladava fosfor. Azotna đubriva se koriste za prihranjivanje zasada. Najbolji efekat se postiže pri kombinovanom đubrenju organskim i mineralnim đubrivima.



Lavanda se razmnožava na dva načina: generativno-direktnom setvom semena i vegetativno -deljenjem starijih bokora, reznicama, preko rasada. Biljke dobijene iz semena ispoljavaju fenotipske razlike pa je zasnivanje useva preko rasada znatno pouzdanije, posebno kada je reč o semenskom usevu. Može se saditi u jesen ili u proleće. Primanje sadnica zasađenih u jesen (oktobar, novembar) je bolje. Takođe, biljke se već u prvoj godini jače razvijaju i daju izvesnu količinu cvasti. Sadnice zasađene u proleće slabije se primaju, a biljke ne cvetaju u prvoj godini. Sadi se na razmaku od 80-100 x 60-80 cm. Za površinu od jednog hektara potrebno je 10.000 -20.000 sadnica.


Nega zasada podrazumeva okopavanje, kultiviranje, prihranjivanje kao i popunjavanje praznih mesta u prvoj godini. Međuredni prostor može se kultivirati, dok se prostor između i oko biljaka okopava ručno. Ove operacije izvode se 2-3 puta godišnje što zavisi od zakorovljenosti i strukture zemljišta. Popunjavanje praznih mesta je važno jer zasad više godina ostaje na istom zemljištu a popunjavanjem bi trebalo sprečiti razvoj korova. Zasad se popunjava do četvrte ili pete godine gajenja, za koje se koriste razvijene sadnice.


Sem otpornosti na sušu i niske temperature, lavanda je otporna i na bolesti i štetočine. Bolesti koje se pojavljuju ne izazivaju veće štete tako da se ne primenjuju mere zaštite. Na cvastima se može pojaviti siva plesan koju prouzrokuje gljiva Botrytis cinerea Pers. Gljiva Armillaria mellea može izazvati truljenje korena, a vilina kosica može dovesti do ozbiljnih šteta.


Prostorna izolacija bi trebalo da onemogući kontaminaciju stranim polenom, jer je ovo entomofilna vrsta. Gustina sadnje od 10.000 biljaka (100x100 cm) omogućava kvalitetniju negu i čišćenje netipičnih biljaka, koje se moraju izbaciti iz semenskog useva do početka cvetanja (jul-avgust). Pored monitoringa (pojava štetočina, vilina kosica), dosušivanja, dorade, skladištenja i čuvanja semena, za ovu biljku je veoma važan momenat žetve.


Neravnomerno sazrevanje semena u usevu i pojedinačnim biljkama zahteva određivanje momenata žetve. Smatra se da bi žetvu trebalo obaviti 30-35 dana od faze mlečne zrelosti semena. U našim uslovima to je period avgust-septembar. Klijavost semena najviša je u prvoj godini gajenja. Na slabiju energiju klijanja utiče čvrsta i slabo propusna semenjača. Žetva semena lavande u našim uslovima obavlja se dvofazno. Prinos dorađenog semena je od 40-60 kg/ha.



Snežana Stojković-Jevtić