Prošetajte po Fruškoj gori dok je lepo vreme. Planina je puna lekovitog bilja, gljiva i šumskih plodova. Jedno od njih je i LjOSKAVAC. Latinski naziv: Physalis alkekengi L. Drugi nazivi su pogančeva trava, pljuskavac, lampion, mehurica.


Ljoskavac je uspravna, slabo razgranata biljka, visine do 80 cm. Listovi su jajasto trouglasti. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste, veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Cvetovi su zvonasti, zelenkasto-bele boje. Plod je crvena sjajna boba, zatvorena pojedinačno u jako nabreklu poput opne, više uglatu čašku. Plod sazreva u ranu jesen. Treba pripaziti da plod ne dođe u dodir sa čaškom koja je vrlo gorka (opna sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin). Ljoskavac raste po šikarama, vinogradima i svetlim šumama.



Lekoviti delovi biljke

Sabire se zreo plod u jesen i suši na toplini na peći ili u rerni. Kad je suv mora pod prstima šuštati. Svoju crvenu boju mora zadržati i nakon sušenja. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili prerađene u sok. Najčešće se jedu ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i prelivima, prerađuju se i u pekmez, džem i kompot, no pre kuvanja, sirove bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus.

Preporuka je stručnjaka, da dnevni unos bude najviše 20 sirovih bobica !!!


Suv plod se upotrebljava kod poteškoća u mokrenju, hronične upale bubrega i mokraćnog mehura, pomaže kod izbacivanja vode iz organizma, ali i peska i kamenca iz bubrega. Vruć čaj od ploda ljoskavca podstiče znojenje i smanjuje povišenu temperaturu. Reguliše i olakšava menopauzu.


Kao čaj: 20 g na pola litre vina ili vode kuvati 1-2 minuta. Preko dana piti u gutljajima. Ne sme se često i duže vreme uzimati jer truje želudac.



GAJENjE LjOSKAVCA


Gaji se na toplom-sunčanom ili polusenovitom položaju, na svežem, rastresitom i propusnom krečnjačkom tlu, bogatom hranljivim materijama. Razmnožava se semenom u martu, a biljčice iznikle iz semena treba rasaditi krajem aprila ili početkom maja. U toplim područjima, gde je ljoskavac višegodišnja biljka, deobom biljke u proleće ili kasno leto. Redovno i obilno zalivati po suvom vremenu, a u kasnu jesen stabljike odseći pri tlu.


Zrele bobice sakupljati po potrebi. Za sušenje se beru u septembru, pažljivo odvajaju od mehurastog omotača i u tankom sloju brzo suše kraj peći ili u rerni. Sušenjem se bobice smežuraju i suve šuškaju pod prstima, ali moraju zadržati prirodnu boju. Čuvajte ih dobro zatvorene na suvom i tamnom mestu.



Tekst preuzet sa http://www.agroinfotel.net/