Origanum heracleoticum


U Srbiji ima više vrsta ovog roda, od koji je najpoznatija Vranilova trava (O. vulgare). Ova vrsta se koristi kao lekoviti čaj ili kao napitak. Origano je veoma cenjena začinska, mirisna i lekovita biljka u zemljama Mediterana. S obzirom na sve veću upotrebu i potražnju origano je počeo da se gaji i u našoj zemlji. Prinosi i kvalitet u potpunosti zadovoljavaju važeće normative i ekonomski opravdavaju proizvodnju. Mora se istaći da proizvodnja ovog začina ni iz daleka ne podmiruje potrebe našeg tržišta a još manje zahteve stranih kupaca.


Origano je višegodišnja zeljasta biljka. Iz svog busena svakog proleća razvije veliki broj izdanaka - stabljika visine 60 - 80 cm. Biljke počinju da cvetaju u junu, pa sve do kraja septembra. U prvoj godini gajenja biljke se sporo razvijaju i daju mali broj uspravnih stabljika. Pun razvoj biljke dostižu od druge godine gajenja. Zasad najveći prinos ima do četvrte godine starosti, a kasnije sa starošću on opada.





Za veću proizvodnju preporučuje se proizvodnja sadnica u hladnim lejama, jer je to najpogodniji i najjeftiniji način obezbeđenja sadnica. U ovom slučaju setva se obavlja u maju. Na dobro pripremljenom, usitnjenom i poravnatom zemljistu, seje se seme u redove na rastojanju 20 - 30 cm. Ovo rastojanje se podešava tako da omogućuje negu međurednog prostora. S obzirom da je seme vrlo sitno (1000 semenki 0,05 - 0,01) seje se plitko, najviše do 0,5 cm. Setva se može obaviti i u hladne leje, širine do 1,2 m. Posejano seme se pokriva tankim slojem prosejanog humusa ili zgorelog stajnjaka.


Leje treba zalivati manjim količinama vode, ali da u svako doba površinski sloj bude vlažan. Posle nicanja, zalivanje se smanjuje, kako bi klijanci što bolje razvili korenov sistem. Kada biljke razvijaju dva ili više pari stalnih listova zalivanje se obavlja po potrebi. Rasadnik se tokom leta redovno plevi, po potrebi prihrani 1 - 2 puta. U rasadniku biljke će se razvijati polegnuto, a ređe će se razvijati uspravne stabljike. Do jeseni, biljke ostaju u rastilu, sve do momenta sadnje. Za 1ha treba obezbediti leje od 150 - 200 m2.


Zemljište za sadnju origana treba orati odmah po skidanju prethodnog useva. Ako su to bile strnine, onda se u toku leta vrši ugarenje. Duboko oranje se obavlja na dubini od 30-40 cm. Predsetvena priprema se obavlja pred sadnju, a ona se sastoji od ravnanja i usitnjavanja površinskog sloja.



Osnovno đubrenje obavlja se sa predsetvenom pripremom i unošenjem NPK đubriva u količini od oko 300 kg/ha. Ovo đubrenje se ponavlja svake godine u poznu jesen ili rano proleće. Sadnja origana se obavlja u toku jeseni - druga polovina oktobra. To je vreme kada u zemljištu ima dovoljno vlage, a temperature su dovoljno visoke da se zasađene biljke prime. Sadnja se obavlja ručno ili mašinama za sadnju povrća. Sadi se u redove na rastojanju od 70 cm i oko 30 cm između biljaka u redu. To znači da na jednom hektaru imamo 47.600 biljaka. Međuredno rastojanje se može podešavati prema raspoloživoj mehanizaciji za negu zasada. Zasad origana na istom zemljištu ostaje 4 - 5 godina, pa se zato njegovoj nezi mora posvetiti puna pažnja.


Međuredno kultiviranje se obavlja u više navrata, zavisno od stepena zakorovljenosti i sabijenosti zemljišta. Za prihranjivanje se koristi azotno đubrivo u količini 150 - 300 kg/ha zavisno od plodnosti zemljista.


Od mera nege, origano povoljno reaguje na navodnjavanje, a naročito ako se ono obavlja posle prvog otkosa, odnosno u julu i avgustu. Navodnjavanjem se obezđeduje visok prinos u drugom otkosu.


Origano se bere dva puta u toku godine. Žetva se obavlja mašinama, kada su biljke pred cvetanje. Žetva se obavlja po lepom i suvom vremenu. Pokošena masa se ostavlja na parceli da dobro provene . Origano u prvoj godini daje prinos sirovog nadzemnog dela 2.500 - 4.000 kg/ha, a u narednim godinama prinos iznosi 8.000 - 10.000 kg/ha.




Rašić Suzana, dipl.inž.