Botaničko ime Rosa canina druga imena šipak, šipurika, šipak divlji, obični šipak, divlja ruža, plotna ruža, svrbiguzica...




Pasja ruža (Rosa canina) najčešće je komercijalno uzgajana i u prirodi najrasprostranjenija vrsta divlje ruže. Iako se njen šipak ne smatra tako ukusnim i pogodnim za upotrebu u kulinarstvu kao onaj peščane ili mekane ruže, smatra se najlekovitija vrstom.


Trnovit je grm visine 2-3 metra. Cveta od kraja maja do sredine jula, retko kasnije, najčešće svetlo ružičastim cvetovima sa pet latica, prečnika 4-6 cm. Šipak je narandžasto-crvene do jarko crvene boje, dozreva u septembru i oktobru. U prirodi je nalazimo uglavnom uz rubove šuma, uz puteve i u živicama. Zbog pejzažne vrednosti često se uzgaja na okućnicama kao živa ograda ili na pergolama uz balkone i terase za zaštitu od pogleda i zasenu od sunca.


Kroz istoriju lokalno je stanovništvo šipak pasje ruže uglavnom ubiralo u prirodi, u prirodnim staništima i predavalo na otkup u brojnim otkupnim stanicama. U današnje vreme većina industrijskih potreba zadovoljava se kultivisanim uzgojem, a vrlo malo otkupom od skupljača u prirodi. Današnje kultivisane sorte razvijene su da imaju što veći plod, da se lakše beru i budu otpornije na bolesti, najčešće na uštrb kvaliteta i izvornog ukusa i hemijskog sastava.


Osim šipaka u lekovite i kulinarske svrhe upotrebljavaju se i koren, mladi listovi, cvetne latice i šiške (izrasline nastale kao posledica uboda ose šiškarice).



Lekova svojstva ploda šipka pasje ruže, kao što je već navedeno u uvodnom tekstu, izuzetno je bogato vitaminom C, sadrži ga oko 1% (0,2-2,4%), daleko više od agruma koji su u našoj svesti najvažniji izvor ovog vitamina. I vrlo je stabilan, istraživanja su pokazala da se i nakon 1 godine u marmeladi od šipka još uvek može naći 25% njegove inicijalne količine. Konzumiranje ploda, prerađevina ploda i čaja povoljno deluje kod prehlade i gripa, povećava otpornost i ubrzava oporavak kod zaraznih bolesti, ublažava simptome proliva i gastritisa, deluje diuretički. Sirup od šipka dodaje se kao sredstvo za popravljanje ukusa lekova.


Preparati od svežih latica dobijeni bilo destilacijom ili potapanjem u ulje koriste se na osetljivoj koži, kod suve i ispucale kože te opekotina. Od sušenih latica takođe se može praviti čaj. Od sušenih mladih listova koji takođe sadrže znatnu količinu C vitamina priprema se čaj, kao samostalni preparat ili u mešavini sa drugim biljkama.





Sirup od šipka (uglavnom pasje ruže, iako se proizvodio delom i od drugih vrsta) spasio je zdravlje dece u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata. Zbog pomorske blokade tokom koje su nemačke podmornice potapao trgovačke brodove koji su plovili prema Velikoj Britaniji snabdevanje Britanije voćem, posebno agrumima, bila je u potpunom prekidu. Kako se tada vitamini još nisu sintetički proizvodili počeli su se učestalo javljati zdravstveni problemi kod dece uzrokovani nedostatkom C vitamina. Tadašnje Ministarstvo hrane donelo je naredbu o prikupljanju šipka i masovnoj proizvodnji sirupa. Brigade dobrovoljaca prikupljale su šipak u prirodi, u periodu od 1943. do 1945. godišnje je prikupljano po 450 tona, od kojeg se proizvodio sirup koji je prodavan po niskim cenama, a majkama sa decom deljen je u zdravstvenim ustanovama. U medijima je objavljen recept sa detaljnim uputstvima za kućnu pripremu sirupa. Budući da je sirup bio i ukusan deca ga nisu doživljavala kao lek. Još i danas brojne britanske porodice pripremaju Šipkov sirup po tom receptu i koriste kao preliv za palačinke, kolače, kompote, dodaju u voćne kupove .


Od šipka pasje ruže najčešće se prave marmelada, sirup, osvežavajuća bezalkoholna pića, alkoholna pića i vino.


Ukoliko se odlučite za uzgoj pasje ruže, ili bilo koje vrste divljih ruža za korišćenje šipka, bilo u komercijalnom uzgoju ili uzgoju na okućnici za vlastite potrebe, preporučljivo je kupiti već uzgojene deklarisane sadnice. Iako se divlje ruže mogu uzgojiti i iz semena koje skupite u prirodi (doduše klijavost je veoma niska i postupak koji uključuje stratifikaciju može biti dugotrajan), varijabilnost potomstva je veoma velika i tako uzgojene ruže su neuniformnog kvaliteta. Razmnožavanje je moguće i reznicama, ali je uspešnost ukorenjivanja vrlo niska, a i samo ukorenjivanje može potrajati do 12 meseci. Kupovina sadnica je sigurnija opcija.




Britanski "ratni" sirup od šipka


Originalni recept napisan je za 2 funte šipka (0,91 kg). Radi lakšeg snalaženja preneli smo ga iz britanskog imeprijalnog u metrički sistem i preračunali na količinu od 1 kg šipka.

- Uvrite 1,90 litara vode

- Mašinom za mlevenje mesa sameljite 1 kg šipka i odmah, bez odlaganja, sipajte u ključalu vodu. Sačekajte da ponovo provri, sklonite sa štednjaka i ostavite da stoji 15 minuta.

- Smesu prebacite u flanelsku krpu, lanenu krpu ili sirnu maramu, obesite iznad čiste posude i ostavite da se ocedi. (Napomena: nemojte smesu staviti da se cedi kroz običnu cediljku ili sito, šipak ima brojne dlačice koje će sigurno proći). Da budete sigurni da su odstranjene sve oštre dlačice prvu polovinu isceđene tečnosti vratite u krpu i pustite da se ponovo cedi.

- Kada se većina tečnosti iscedila kroz tkaninu prebacite gusti ostatak u čistu posudu, prelijte sa litrom ključale vode, dobro promešajte i ostavite da stoji 10 minuta.

- Smesu ponovo stavite u krpu i pustite da se cedi.

- Da budete sigurni da su odstranjene sve oštre dlačice prvu polovinu isceđene tečnosti vratite u krpu i pustite da se ponovo cedi.

- Isceđeni sok stavite u čistu posudu i kuvajte na laganoj vatri sve dok ne ukuva na količinu od otprilike 1 litre. Dodajte 620 grama šećera i prokuvajte 5 minuta uz mešanje.

- Gotovi vrući sirup sipajte u još vruće sterilisane bočice i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.

- Otvorenu flašu čuvajte u frižideru i potrošite u roku 2 nedelje .



Važno:

Ne konzumirajte sirovi šipak. On je vredna i zdrava namirnica, ali sadrži brojne dlačice koje ako nisu odstranjene mogu izazvati snažnu iritaciju digestivnog sistema (jedno od narodnih imena za šipak je svrbiguzica) . Prilikom čišćenja šipka i bilo kakve manipulacije otvorenim plodom korisno je koristiti jednokratne medicinske gumene rukavice. Dlačice mogu iziritirati kožu i izazvati vrlo jak svrab. Prah svrbljivac koji se koristi za zbijanje neslanih šala proizvodi se od dlačica iz šipka. Nikada prilikom rada sa šipkom rukama ne dodirivati oči ili sluzokožu.





Tekst preuzet sa http://www.prirodna-hrana.info/