Čubar je jednogodišnja biljka iz familije Lamiaceae. U slobodnoj prirodi raste na kamenitim i šljunkovitim padinama u istočnom Sredozemlju. Ima žbunast izgled, vrlo je razgranata i raste u visinu 30-40 cm. Listovi su sitni i duguljasti. U pazuhu listova se javljaju sitni cvetovi ljubičaste, roze ili bele boje.


Nije probirač zemljišta pa se može gajiti na svakom terenu, a naročito su pogodne južne padine brda jer tada nakupi više etarskih ulja u listu. Čubar sadrži 2 % etarskih ulja i 4-7 % tanina. Razmnožava se isključivo semenom – proizvodnjom rasada ili direktnom setvom početkom marta. Za setvu je potrebno 3-4 kg/ha semena, koje treba pobacati po površini zato što mu je potrebna svetlost za klijanje. Niče za dve-tri nedelje.


U početku se sporo razvija, ali tada je otporan na niske temperature. Kada biljka ojača, dobro podnosi sušu i vrućine. Nega se sastoji u plevljenju, okopavanju, prihranjivanju i navodnjavanju. Žetva se obavlja košenjem u fazi punog cvetanja, kada biljka sadrži najviše etarskog ulja i najveću lisnu masu, na visini 5-10 cm po lepom i suvom vremenu. Pokošenu masu osušiti na zasenjenom i promajnom mestu. Ako se suši veštački, temperatura ne sme da bude viša od 35 °S.



Još od davnina čubar se smatra lekovitom biljkom. Upotrebljava se nadzemni deo biljke ili samo listovi. Najviše se koristi kao sredstvo za ublažavanje crevnih i želudačnih grčeva, kao i za ublažavanje podražaja za povraćanje. Sprečava nadimanje pri varenju hrane koja se teško vari. Povoljno deluje na rad jetre i žuči. Stimuliše lučenje vode i štetnih materija, znojenje i rad želuca. Dokazano je da etarsko ulje ima jako antiseptično dejstvo i zaustavlja rast gljivice Candida albicans, a ima i antivirusno delovanje u lečenju herpesa i HIV-a. Čubar pomaže i kod šećerne bolesti, jer se uzimanjem čaja smanjuje jak osećaj žeđi koji je tipičan za tu bolest. Neki narodi mu pripisuju i afrodizijačno dejstvo.



Dragomir Radić