Pyrethrum cinerariaefolium Trev. iz porodice Asteraceae

Narodni nazivi: divlja barutica, buvarica, buvara, brminja, matrikolda, buhač, krizantema, divlja barutica.



Latinski naziv Pyrethrum cinerariaefolium Trev. potiče od imena sastojka piretroida koji ima jako antiinsekticidno dejstvo, a narodni jer se upotrebljava kao provereno sredstvo u borbi protiv buva i drugih insekata. Najviše se gaji u Africi, Srednjoj i Južnoj Americi, Japanu, Indiji i Pakistanu a najveći proizvođači su Kenija i Japan, dok se u našoj zemlji gaji veoma malo i pretežno u Vojvodini.


Buvač je višegodišnja polužbunasta zeljasta biljka poreklom sa Mediterana i Balkanskog poluostrva, gde raste samoniklo (živi 8-10 godina), sa jakim i razgranatim korenovim sistemom. Buvač može da naraste i do 80 cm, a na jednoj biljci može da se formira veliki broj jednogodišnjih stabala, i do 400.


Iz kratkog, kao prst debelog korenovog vrata izbija veliki broj dugih, cilindričnih, tamnobraon korenova koji obrazuju busen. Koren se prostire do dubine 15-20 cm. Sa gornje strane korenovog vrata se iz pupoljaka, (10-15) razvijaju stabla. Stablo je uspravno, visine 30-35 cm, uzdužno izbrazdano, sive boje i prekriveno finim nežnim dlačicama. Listovi su naizmenični i duboko režnjevati, liska se sastoji od 2-3 režnja. Naličje je sivkasto i prekriveno dlačicama, lice manje - više golo i zeleno.

Iz višeglavog korenovog vrata izbijaju 30-35 cm visoka, izbrazdana, siva, dlakava cvetna stabla na čijim terminalnim delovima stoje pojedinačne glavičaste cvasti. Cvast se sastoji od belih jezičastih - ženskih i od žutih, cevastih hermafroditnih cvetova. Razvijeni busenovi nose 100-200 glavica, mada njihov broj ponekad dostiže i 400. Otvorene cvasti su prečnika 2,5-5 cm. Cveta od kraja maja do početka jula. Plod je 3 mm duga i 1,5 mm široka petoivična ahenija, u čijim brazdama se nalaze žlezdaste dlačice. Seme je mrkožute boje sa izraženim rebrima. Masa 1.000 zrna je 1-1,2 g. Klijavost semena iznosi 90% i opada sa starošću semena.



Svi nadzemni delovi buvača sadrže piretrine, u listovima su oni samo u tragovima, dok je najviše piretrina nagomilano u plodniku. Buvač se gaji radi rascvetalih cvasti (Pyrethri flos) koje sadrže 0,5-2,5%, a plodnici cveta čak 2,2-4,5% piretroida. Takođe se gaji i zbog aktivnih materija koje imaju insekticidno dejstvo. Ranije se kao insekticid koristio fino samleveni prah (Pulvis insectarum) cvasti buvača (Pyrethri flos). Danas se koriste preparati dobijeni iz aktivnih materija samlevenih cvasti u obliku praha (Pyrovir, Piretrin 89 - PHYL), tečnosti (Solutax, pyrotox ULV) i aerosola (Chematox, Pyrotox).

Prednost piretrina i njegovih jedinjenja je da nisu otrovni za ljude, toplokrvne životinje i biljke, brzog su dejstva, a insekti ne mogu da steknu rezistenciju na ova sredstva. Koriste se u domaćinstvima, stočarskim objektima, skladištima hrane i protiv štetočina sobnog bilja. Koristi se protiv šuge, naročito u veterini, i interno, kao anthelmintik. Primenjuje se najčešće u kombinaciji sa diditijem.
Dosta se koristi i u obliku penušavog sapunskog ekstrakta, koji se izgrađuje sa crnim sapunom. Buhač je vrlo tražen na svetskom tržištu.




Način i uslovi gajenja


Buvač uspeva na slabijim, suvim i krečnim zemljištima. Najbolje prinose daje na plodnom i rastresitom zemljištu i traži dosta toplote i svetlosti. Sušu dobro podnosi, zahvaljujući maljavom stablu i listovima. Otporan je prema niskim temperaturama, bez oštećenja podnosi mraz i ispod –30°S. Iako mu je životni vek i do 10 godina, u uslovima intenzivnog gajenja, prinosi nakon 4-5 godina opadaju.

Najviše vlage zahteva u vreme formiranja cvetnih grana i cvetanja. Uglavnom se gaji sorta "Dalmatinski" i uglavnom neselekcionisane sorte. Odgovaraju mu sva zemljišta podesna za uzgoj povrća. Zemljište ne sme biti zakorovljeno, jer se gaji više godina na istoj parceli. Gaji se van plodoreda. Sadi se posle pretkultura koje su đubrene. Posle buhača preporučljivo je gajiti kulture koje su otporne na jače herbicide. Na istu površinu buhač se može saditi nakon 2 godine.



Obrada zemljišta

Dubina obrade je 30-35 cm u jesen, zatim se, predsetveno, pripremi za jesenju sadnju. Ako se planira prolećna sadnja, zemljište se ostavlja do proleća da izmrzne.



Đubrenje

Pre zasnivanja plantaže preporučuje se osnovno đubrenje sa 70-80 kg/ha N, 100-120 kg/ha P2O5 i 90-100 kg/ha K2O. U godinama eksploatacije, nakon kretanja vegetacije, preporučuje se prihranjivanje sa 60-70 kg/ha N. U jesen se đubri sa 60-70 kg/ha K2O i 70-80 kg/ha P2O5. Buvač dobro podnosi i stajnjak koji se rastura sa 30-35 t/ha pred osnovnu obradu.



Sadnja

Razmnožava se proizvodnjom rasada i deljenjem busena.

Za proizvodnju rasada setva se obavlja u proleće (april/maj) ili u jesen (avgust/septembar) u hladne leje. Seje se na 30-40 cm razmak između redova, dubina setve je 0,5-1 cm. Nakon setve zemljište se valja i po potrebi zaliva. Seme niče posle 2 -3 nedelje, i do septembra se dobija rasad pogodan za sadnju na stalnom mestu. Ako rasad prezimljava u leji, obavezno se mora zaštititi od mraza.

Deljenje busena obavlja se iz zasada starih 3-4 godine. Dok su u periodu mirovanja, busenovi se izoravaju i dele na više delova, ali tako da svaki deo ima najmanje 2 vegetativna pupoljka-okca. Sadi se na rastojanje 60x20-30 cm pomoću sadilica, a može i izoravanjem redova plugom na dubinu 10-15 cm, kada se sadnice postavljaju na dno brazde. Ukoliko je zemljište kamenito ili šljunkovito, sadi se u jame ili kanale.

Ponekad se buhač razmnožava i setvom 6-7 kg/ha semena na stalno mesto, ali ovaj način razmnožavanja nije islativ zbog velikog učešća ručnog rada pri plevljenju.



Nega useva

Nega se sastoji iz nege rasada (valjanje, zalivanje, okopavanje sa plevljenjem i zaštita protiv bolesti i štetočina) i nege useva na otvorenom. Mehaničke mere nege su kultiviranje i okopavanje sa plevljenjem. Međuredno se kultivira odmah po rasađivanju, kada se biljke ukorene. Tokom vegetacije potrebna su još dva kultiviranja. Okopavanje i plevljenje se obavlja posle kultiviranja ili ako je kultiviranje nemoguće okopava se cela površina.

Prihranjivanje se obavlja u drugoj i narednim godinama u vreme vegetacije sa 60-70 kg/ha azotnih đubriva ili folijarno.

Zaštita od korova obavlja se počev od druge godine. Pre kretanja vegetacije koriste se preparati na bazi Prometrina, Linurona ili Aresina. Na peskovitim zemljištima primenjuju se manje doze. Zbog hemijskog sastava biljke skoro da nije potrebna zaštita od bolesti. Jedine štetočine buvača su Phytoecia virgula Charp. čije larve žive u sprovodnim kanalima u donjem delu stabla i larva Clonus tigrinus Panz, koja se hrani u korenovom vratu, a obe izazivaju sušenje cele biljke.

Navodnjavanje je u sušnim godinama od velikog značaja za proizvodnju a uglavnom zavisi od vremenskih uslova. Kritični period za vodu su ukorenjavanje posle rasađivanja i period intenzivnog porasta, kada su i najveće temperature. Navodnjavanje je obavezno na peskovitim i kamenitim zemljištima.



Žetva

Cvasti se beru već u prvoj godini, ali se puni rod može očekivati tek od druge godine. Berba počinje kada jezičasti cvetovi stoje vodoravno i kada je 3/4 cvetova otvoreno. Ovaj period traje svega 2-3 dana, a to nije dovoljno za berbu. Zato berba počinje kada se cevasti cvetovi počnu otvarati, a završava se kada jezičasti cvetovi počnu da venu. U tom slučaju berba traje 8-10 dana. Odmah se nose na sušenje da se izbegne gubljenje boje cveta. Na manjim površinama žanje se ručno, odnosno beru se rascvetale cvasti.

Na većim površinama košenje se obavlja preuređenim kosačicama ili kombajnima. Sa košenjem se počinje kada je 3/4 cvetova otvoreno. Nakon žetve cvasti se suše u sušarama na 50-60°S. Nakon sušenja cvetovi se ovrše, a prosejavanjem se čiste od peteljki i delova lišća. Na ovaj način dobijen materijal često ima za 20-50 % više aktivnih materija nego suva droga koja nije usitnjena. Osušena droga/sirovina je žute boje, pod prstima se lako drobi, slabog mirisa a ukusa gorkog i naljutog.

Prinos cvasti je 100-200 kg/ha u prvoj godini, odnosno 700-1200 kg/ha u ostalim godinama. Sirovina se čuva na suvom i promajnom mestu u papirnoj ambalaži ili jutanim vrećama.





Tekst preuzet sa http://www.bastovanstvo.rs/