Ljudi, koji imaju svoju baštu, voćnjak ili vikendicu, skoro uvek dolaze do njih preko polja, preko livade, ili preko ili pored parčeta šume. Ne žurite da odmah upadnete kroz kapiju u baštu, voćnjak, izađite iz auta na oko 500 m od kapije i prođite to rastojanje pešice. Prođite ga lagano, pažljivo posmatrajući obe strane staze. Jednom, ili nekoliko puta stanite i pogledajte šta i gde raste u tom čarobnom svetu biljaka. Ova mala šetnja će vam pokazati čarobne delove male, nedirnute „divlje“ prirode.


Zagledajte se i videćete da je priroda vrlo razumna, dovitljiva i raznovrsna kao da želi da vas razuveri da nije „divlja“, već da ste vi "divljak" u toj prirodi, da ste se vi iživljavali nad zemljištem svoje bašte, jer na njemu već odavno nema te raznovsnosti i onog zdravog bogatstva što izrasta duž staze do vaše parcele, a "kulturne" biljke u redićima vaše baštice ne izgledaju baš tako zdravo i veselo, kao "divljina", što raste pored staze. I, bez obzira što pregusto raste ta „divljina“, skoro jedna na drugoj, ona je slobodna i radosna, ona buja od zdravlja, lišće i cvetovi su joj sočni i mirisni, ona svim svojim izgledom priča kako joj je izvrsno u toj "divljini". Posle nekoliko takvih šetnji vi će te se obavezno zamisliti, da li pravilno postupate sa svojim "kulturnim" štićenicima, da li ih kažnjavate svojim delima, koja vam se čine razumnim, i da li stvarno razum rukovodi vašim delima, a ne totalno neznanje u poznavanju života biljaka. Verujte mi, takve šetnje će vam reći mnogo toga korisnog i nateraće vas da poštujete i bolje razumete taj čarobni živi biljni svet.


Zapamtite na samom početku proleća, gde baš raste lekovita kamilica, valeriana, kopriva, menta, hajdučka trava, maslačak, buhač, baš tada stavite u džep oštri nož ili sekač i počnite da skupljate cvet ovih trava. Ne čupajte biljke sa korenom, pažljivo otsecite samo cvet i samo trećinu cvetova sa svake biljke. Ne skupljajte mnogo, tek za jedan mali buketčić, koji će, kada se osuši i usitni, biti dovoljan da napunite tek pola čaše. Kod kuće, osušite to cveće do drobljivosti, sameljite da bude sitno kao brašno, u mašinici za kafu, i napravite od jednakih količina tih trava smesu. Dodajte toj smesi pola čaše brašna od hrastove kore. Ne skidajte koru sa živog hrasta, jednostavno protrljajte njegovu koru četkom i skupite to što je od stabla otpalo. To će biti onaj čarobni sastav, kojim je bogata staza do vaše bašte.




Jedna kafena kašičica ove smese, usuta u jamicu kompostne gomile, učiniće da vrlo brzo dobijete kvalitetan kompost od otpadaka vaše bašte. Dobivši takav kompost, i vaše "kulturne" biljke će odisati zdravljem i obradovaće vas sjajnim prinosima. Ne ustručavajte se, prelijte jednu kafenu kašiku ove smese čašom vrele vode, sačekajte 5 – 10 minuta i popijte sa kašičicom meda. To će vam pričiniti istinsko zadovoljstvo, poboljšaće i vaše subjektivno osećanje. Jedna čaša na dan takvog čaja izuzetno će koristiti vašem zdravlju. Već kad smo kod čaja, onda probajte još jedan – poparite (obarite) list "zemljane kruške" (Čičoka, trava iz porodice suncokreta sa jestivim korenom), razblažite mlekom i probajte uz med, može i bez meda, i bez šećera – vi jednostavno poželite dodatak!


Šetajući stazom koja vodi do bašte, zapazite mesta gde je najviše raznih trava. U trenutku cvetanja (ali ne semenanja!) pokosite srpom te razne trave onoliko koliko može, kad se isitne, bez nabijanja da stanu u desetolitarsko vedro. Od ove smese trava pripremićete ekstrakt EM-preparata "Bajkal EM-1" za prelivanje svojih leja i kompostnih gomila u jesen. Tu zbirku trava treba, otprilike, da čine, približno u istim količinama: kopriva, maslačak, buhač, detelina, čičak, lekovita kamilica, valeriana, nana, hajdučka trava. To su čarobni stanovnici staze do vaše bašte. Može se tu dodati i deo lišća baštenskih biljaka – lovage, mrkve, peršuna, koriandera. Ne dodavati u tu mešavinu nikakve trave iz porodice kupusa.


Uvek se setite, da će vam, ne samo sada, već i sledeći put, i zatim, i posle toga, i sledeće godine, i posle sledeće, i uvek biti potrebni ti čarobnjaci prirode. Zato ih pažljivo skupljajte, tako da njihovo pokolenje može stalno da se obnavlja, da bi bilo ne samo vama, već i vašim komšijama, i vašoj deci i unucima.