Primula veris Huds.


jaglika, jaglac, jagliče, kunjavac, piskalica, petoprst, prvi cvet, sunašce.


Jagorčevina je biljka brdskih i planinskih područja. Vrlo je rasprostranjena u Evropi, naročito na Balkanu. Raste na sunčanim livadama, retkim šumama, po obroncima i među grmljem. U okolini Beograda raste P. vulgaris Huds. koja se takođe može koristiti za dobijanje droge.


Jagorčevina je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 30 cm i javlja se kao prvi vesnik proleća. Rizom je dug 1-5 cm, obrastao korenjem. Listovi su jajasti, na dugim peteljkama, po obodu talasasto nazubljeni, sakupljeni u prizemnu rozetu. S lica su zelene boje, sa naličja svetliji i obrasli maljama. Štitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i sastoje se iz žutih zvonastih cvetova. Cveta u martu i aprilu. Plod je čaura veličine do 1 cm. Žuti zvonasti cvetovi obrazuju štitaste cvasti koje se nalaze na vrhu stabljike


Droga (Primulae rhizoma et radix) sadrži 5-10% triterpenskih saponozida, naročito primulaverin (formula br. 37), salicilnu kiselinu, nešto tanina, etarsko ulje. Cvet sadrži manje saponozi­da za razliku od korena i to uglavnom u čašici.



Formula br. 37





Upotrebljava se za izradu galenskih preparata (dekokta, infuza, tinktura, ekstrakti) koji deluju kao ekspektoransi. Koristi se kod oboljenja disajnih organa, kod bronhitisa, astme i kašlja. Posebno dobro deluje kod dečijeg i staračkog kašlja. Veće doze izazivaju povraćanje i dijareju. Cvet se daje umesto divizminog cve­ta ili zajedno sa njim ulazi u sastav plućnih čajeva. Upotrebljava se kod upala mokraćnih puteva i kod nervnih smetnji (nesanica). Stari lekari su je koristili protiv paralize, histerije, nesvestice i glavobolje. U rano proleće mlado lišće jagorčevine može da se koristi kao salata i za spremanje nekih jela, jer sadrži vitamin C (do 5%). U narodnoj medicini uljem od jagorčevine se leče kontuzije i bolovi u mišićima. U Nemačkoj se spravlja veliki broj gotovih lekova (kapi, sirupi i dr.) koji se koriste za izbacivanje sekreta. Institut za lekovito bilje proizvodi ekstrakt primule i sirup za kašalj „Altipim“ u konc. 30% ekstrakta primule.



Rizom sa korenom se vadi u proleće, u fazi cvetanja biljaka i to od starijih, uglavnom od trogodišnjih biljaka. Nakon vadenja očisti se od zemlje, opere i suši direktno na suncu ili u sušnici na temperaturi od 45 do 50°C. Osušena droga je tamnosmeđe boje, prijatnog mirisa na anason, a ukusa neprijatnog i ljutog. Pakuje se u kutije ili jutane vreće i čuva zaštićena od svetlosti i vlage.

Jagorčevina raste na sunčanim livadama, retkim šumama, po obroncima i među grmljem. Cvet jagorčevine (Primulae flos) se sakuplja ceo ili bez čašice, od marta do maja, i suši u tankom sloju na promajnom mestu u hladu, kako bi sačuvao prirodnu boju. Odnos pri sušenju cveta je 5,5 :1. Droga Primulae radix – koren jagorčevine je oficinalna po Jugoslovenskoj farmakopeji IV.


Veoma je opasno ako se koren jagorčevine falsifikuje na izgled sličnim, ali otrovnim korenom divlje paprike. Različita anatomska građa ovih dvaju korenova uočava se pregledom mikroskopskih preparata.













Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba" prof. dr Jan Kišgeci