Kišni period, u kom je trenutno naš region, praćen je i značajnim porastom gljiva u otvorenim – prirodnim sredinama. Obzirom na, periodično, vrlo unosan posao, zavisno od meteoroloških uslova, berači su masovno krenuli u sakupljanje istih, uglavnom u šumskim sredinama.


Ovo su dani kada se, nažalost, usled nestručnog izbora, neadekvatnog poznavanja i, što je najgore, nesavesnog stavljanja u promet gljiva registruje i značajan porast trovanja, ovom, u pravilnom odabiru, veoma kvalitetnom i zdravom hranom, ukoliko se priprema na ispravan način i blagovremeno konzumira (pripremljena hrana od gljiva ne dugo postaje i kvarljiva). Svim građanima, posebno ljubiteljima gljiva, preporuka je da se ne upuštaju u sakupljanje pečuraka, a nakon toga i u njihovu prodaju, indirektan plasman, ili drugu vrstu prometa, bez pratnje dobrog iskusnog poznavaoca ovih izuzetno hranljivih, zdravstveno korisnih, dijetalno cenjenih i lekovitih gljiva.


Maksimalna opreznost mora biti prvo ispoštovano pravilo u korišćenju ovih gljiva za ishranu. U slučaju da do pojave simptoma i znakova trovanja, nakon njihovog konzumiranja ipak dođe, neophodno je odmah obratiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi. Trovanje može biti posebno opasno ukoliko se ne prepozna na vreme. Razlog više je što su simptomi trovanja otrovnim gljivama najčešće nakon relativno dužeg, latentnog perioda bez znakova trovanja, u većini slučajeva 8-12 sati, a nakon toga kreću mučnina, bolovi u trbuhu, povraćanje, dijareja i sl., da bi se već nakon, samo 2 do 3 dana registrovala toksična oštećenja jetre i bubrega.


Ovo je uvek urgentno stanje, koje zahteva lečenje u bolničkim uslovima, primenom adekvatnih terapijskih mera. Da bi se ovakva stanja izbegla, kao i radi bezbednosti svih kategorija stanovništva ( posebno dece, trudnica i starijih osoba ), savetuje se svim korisnicima, posebno sakupljačima gljiva, da se pri svojim determinacijama i odabiru primeraka pronađenim u prirodi, ne rukovode samo opisima i fotografijama ovih gljiva iz literature, ili informacijama na Internet mreži. Uz dobro iskustvo, informisanost i pre zaključka kakva je pronađena gljiva (da li je ona jestiva ili ne ), kako zbog svog tako i zbog zdravlja svih konzumenata, korisno je uključiti se u rad nekog od gljivarskih društava ( odnosno Udruženja), ili pri organizovanom plasmanu, povezati se sa nekom od registrovanih firmi za distribuciju ovih gljiva. Pre svega kupovinu pečuraka obavljati kod ovlašćenih prodavaca, sa jasnom deklaracijom proizvodnje i pakovanja proizvoda.

Mr Branko Tanasković