ARMILLARIA MELLEA


Šešir:
prečnika je do 15 cm, od žute, preko smeđe do crno-zelene boje. Prekriven je uzdignutim, oštrim, zrnastim čupercima tamnosmeđe boje, koje najčešće spere kiša.

Listići:
Prljavo beli, brzo dobiju smeđe pege.

Drška:
dugačka oko 20 cm, krem boje, u osnovi smeđa, posuta sitnim pahuljama, nosi prsten oblika opuštene bele suknjice.

Meso:
belo, miris tipičan, na gljive, ukus gorak.



Otisak spora:
spore u masi bele.

Stanište:
nalazimo je na živim stablima i panjevima raznog belogoričnog drveća, mada je najčešća u hrastovim šumama. Javlja se sredinom jeseni, a raste sve do prvog snega.

Upotrebljivost:
uslovno jestiva, malo teža za varenje. Ima i lekovitih svojstava.

Mogućnost zamene:
slična joj je nešto čupavija borova medenjača, Armillaria ostoyae, vezana za četinare, a takođe i armillaria gallica sa belogoričnog drveća, koja ima izrazito zadebljanu, bulboznu dršku. Upotrebne odlike su im iste.

Napomena:
sve vrste puza su odlične u gulašima, ali je bolje mešati ih sa drugim gljivama, jer su tokom termičke obrade malo sluzave. Pre prve upotrebe obavezno treba proveriti individualnu osetljivost.