U okviru biljnih zajednica klisure Gradca javlja se izuzetno veliki broj vrsta makrogljiva – do sada ih je zabeleženo oko 240. Ovo sigurno nije i konačan broj, obzirom da su ciklusi plodonošenja različitih vrsta krajnje različiti, pa se očekuje da je on čak i veći.

Najveći broj vrsta nađen je u dobro formiranim, stabilnim sastojinama sladuna i cera (Quercetum frainetto cerris), a naročito na mestima na kojima su mikroklimatski faktori uslovili pojavu graba (Carpinus betulus). U ovakvim sastojinama zajednice gljiva su ne samo brojne vrstama (oko 185) nego je i njihova struktura izuzetno stabilna. Naime, broj makromiceta koje sa drvećem grade simbiozu nazvanu mikoriza je oko 50 – 60% ukupnog broja konstatovanih vrsta. Među njima je veliki broj vrsta rodova: Amanita spp, Cortinarius spp, Russula spp, Boletus spp, Inocybe spp, Lactarius spp. Tricholoma spp...

Interesantno je da je do sada u klisuri zabeleženo čak 38 vrsta golubača (Russula spp.) i 15 vrsta vrganja (Boletus spp.). Neke od mikoriznih vrsta su ujedno i najpoznatije jestive vrste pa ih lokalno stanovništvo u velikoj meri sakuplja i preprodaje velikim trgovinskim kompanijama za izvoz gljiva, koje tako završavaju na trpezama zapadne Evrope. Među njima su najzanimljiviji vrganji Boletus edulis, B. aestivalis, B. aereus, lisičarka (Cantharellus cibarius), mrka trubača (Craterellus cornucopioides) i blagva (Amanita caesarea).



Vrste koje razgrađuju šumsku stelju ili drvo su pravilno raspoređene u stabilnim hrastovim šumama tipa Quercetum frainetto – cerris. Najbrojniji razgrađivači stelje su šampinjoni (Agaricus spp.), zatim vrste rodova Clitocybe spp, Lycopredon spp, Mycena spp, Marasmius spp, Lycopredon spp... a među razgrađivačima drveta najznačajnije su Coriolus versicolor, Stereum hirsutum, Armilariella, Pseudotrametes gibbosa, Shizophyllum commune ... Razgradnja drveta je tako dobra da su u jednom trenutku na panju hrasta konstatovana plodonosnih tela sedam različitih vrsta drvorazgrađivača. Ovaj veliki diverzivitet vrsta, zajedno sa pravilnom podelom po ekološkim grupama govori o izuzetno stabilnim šumskim ekosistemima sa dobrim protokom nutrijenata i dobrom produkcijom biomase.









Ono što karakteriše sve ostale šume u klisuri je znatno manji diverzitet vrsta i znatno veća brojnost razgrađivača u odnosu na mikorizne vrste. To je i razumljivo s obzirom da druga prirodna – autohtona šumska zajednica tipa Helleboro – Querco – Ostryetum u kojoj dominira crni grab, u glavnom egzistira na strmim terenima eksponiranim jugu, na kojima nema formiranog stabilnog sloja zemljišta koji bi garantovao veliki diverzitet mikoriznih vrsta gljiva. Zemljište je formirano mestimično, što je uzrokovala nepovoljnu ekološku strukturu zajednica gljiva u korist razgrađivača stelje i drveta. Međutim, struktura je i ovde, koliko-toliko dobra. Na luvijumima pored reke, gljive se sreću retko – na panjevima ili su to neke tipične vrste za livadska staništa (Conocybe spp, Hygrocybe spp, Mycena spp.), koje formiraju mala plodonosna tela.

Na kraju treba napomenuti da su u klisuri reke Gradac pronađene neke izuzetno retke vrste gljiva, kao što su: kraljevski vrganj (Boletus regius), koji je zaštićen i zabranjeno je njegovo branje, Dupainijev vrganj (Boletus dupainii), mastiljavi vrganj (Boletus pulverulentus), Fečnerijev vrganj (Boletus fetchnerii), Mycena haematopus, Mutinus caninus, Phylloporus rhodoxanthus, Leucopaxillus gentianeus, Lactarius camphoratus ...

Ne treba zaboraviti da su u klisuri jako česte i izuzetno otrovne vrste gljiva – zelena pupavka (Amanita phalloides), panterovka (A. Pantherina), čitav niz cepača (Inocybe spp) i koprenki (Cortinarius spp.) koje su u jesen izuzetno brojne, a takođe su česte i ludare (Boletus satanas) i otrovni šampinjoni (Agaricus xanthoderma).




Tekst preuzet sa http://www.rekagradac.org/