Jedna od gljiva koje su zahvalne za uzgoj su i bukovače.Potražnja za gljivom bukovačom sve se više širi, te je obezbeđena prodaja svih proizvedenih količina. Bukovaču jednostavno možete da proizvedete jer:

- Jednostavno se uzgaja, na jeftinim materijalima (slama, seno itd ..),
- Velika tolerancija prema temperaturi, 5-30°S, optimalno 18°S
- Nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr, kod šampinjona,
- Ima velike prinose, isplativost i dobru prodajnu cenu,
- Obezbeđena je prodaja sve količine uzgojenih gljiva na domaćem i stranom tržištu,
- Mala početna ulaganja za pokretanje proizvodnje i gajenja naspram drugih delatnosti,
- Prilično je otporna na bolest i štetočine, odličnog je ukusa i lekovitih svojstava.

U prostoru gde se uzgaja - gljivarnku - mora biti optimalna temperatura i stalna visoka vlažnost vazduha. Takav se prostor mora lako provetravati, makar i pomoću ventilatora, mora biti osvetljen potrebnom količinom svetla.

Pogodan je prostor je glivarnik koji je opremljen sa odgovarajućim sistemima pomoću kojih se može osigurati optimalna temperatura od 18°S i odgovarajuća vlaga. U neposrednoj blizini gljivarnik mora biti dostupan priključak na električnu energiju i vodovod.Tehnologija uzgoja gljiva bukovača je izuzetno jednostavna, te za to nije potrebna posebna prethodna stručnost uzgajivača.

Osnovno ulaganje je u glivarnik koji je montažno - demontažnog tipa, za koji nije potrebno tražiti odgova rajuće građevinske dozvole, kako se radi u osnovi o plastenik čije su dimenzije 24m dužine 5m širine i 2,5m visine.

Te kako takav objekat građevinski trpi 100% vlagu i kako je takav prostor moguće vrlo jednostavno i vrlo efikasno dezinfikovati, mi mislimo da svako ko od potencijalnih investitora svoj novac i vreme investira u objekat, vrlo brzo vraća uloženo.

Početni kapital se odnosi na pokriće samo stvarnih troškova, kao što su uređenje, hlađenje-grejanje, obezbeđenje vlage, ventilaciju i rasvetu, kupovinu repromaterijala za pripremu supstrata, prevoz materijala, izradu supstrata i sl Ulaganje u opremanje prostora je jednokratno, dok se kasnije samo ponovo nabavlja novi hranjivi supstrat i micelij.

Za početno pokretanje proizvodnje nije potreban veliki prostor.

Razlog tome je da je razvijen posebi sistem slaganja vreća sa supstratom u redove između oko mitih držača i to do visine dva reda.Primer; na 120 m2 moglo bi se kvalitetno smestiti maksimalno do 290 vreća sa supstratom, težine do 9000kg na kojima rastu pečurke i gde je očekivani prinos 23% odnosn oko 2000kg sveže gljive bukovače



BUKOVAČA KAO NAMIRNICA

Bukovača spada u Basidiomycete, porodica Agaricaceae, rod Pleurotus.

U našim listopadnim šumama rađa na topoli, vrbi, bukvi, brezi, hrastu, grabu, jovi, jasenu, dudu, pa čak i na voćkama itd, uglavnom u jesenjem periodu. Na živom drvetu se nalazi retko, a ako se javlja to je znak da je drvo zbog nečega oslabilo.

Klobuk gljive je u početku konveksan (okrugao), a tokom rasta postepeno postaje pljosnat. Stručak je retko smešten na sredini klobuka. Plodna tela su uglavnom raspoređena u grozdovima, tada se klobuci nalaze jedan iznad drugog, slično kao crepovi na krovu. Boja kape može biti tamno-sivkasta, sivkastoplava, sivkastomrka, mrkoplava, ponekad i krem boje, a kasnije postaje sve bleđa. Promer klobuka je u proseku 8-15 cm, ali može da dostigne i 35 cm. Stručak je obično dugačak 1-2 cm, mada, u nedostatku dovoljno svetlosti, može dostići i 30 cm.

Lamele ispod kape su bele kao što su i spore na njima. Ako se zrela bukovača ne skine na vreme, ispustiće spore koje će se na donjim klobucima pojaviti u vidu fine bele prašine. U klobuku meso je najdeblje oko stručka, dok se prema ivici postepeno istanjuje. Meso je belo, prijatnog mirisa i ukusa. Čak i u sirovom stanju gljiva je vrlo ukusna.

Plodno telo bukovače se sastoji od hifa (vlakana), slično kao vegetativno telo gljive. U stručku hifa su paralelno i vrlo gusto postavljene jedna pored druge zbog čega je stručak čvršći od klobuka.

Po hranljivoj vrednosti, bukovača kao namirnica, zauzima mesto između povrća i mesa, ali je bliža mesu. Zimska bukovača sadrži 85% vode (goveđe meso 72%, gljiva šampinjon 89%), a to znači da među gajenim pečurkama ona sadrži najveći procenat suve inaterije u sebi. Značaj sadržaja vode u nekoj hrani je sekundaran, jer za vreme kuvanja iz namirnice sa dosta vode (meso, povrće, gljive) višak će ispariti. Gotova kuvana jela od pečuraka sadrže otprilike istu količinu vode kao i druga jela.

Od 15% suve materije koje sadrži zimska bukovača oko 50% su belančevine. Među vrstama bukovače najveći procenat belančevina i mineralnih soli sadrži zimska vrsta. Belančevine čini kompletan aminokiselinski sastav koji je sličan sastavu aminokiseline mesa. Sadržaj masnoća, i ugljenih hidrata je neznatan.

Kilogram bukovače sadrži oko 2000 KJ (oko 500 kalorija), što je jednako kalorijama 200g hleba, ili 250g goveđeg mesa. Sa aspekta savremene ishrane niskokaloričnost bukovače se posebno ceni jer većlina ostalih namiirnica obiluje kalorijama. Mada bukovača sadrži neznatnu količinu ulja, ono je ipak veoma značajno zato što je sastavljeno od eteričnih ulja. Ona daju specifičnu aromu gljivi, au želucu povećavaju lučenje želudačnih sokova, i stim povećavaju apetit. Gljiva može da služi i kao prijatan začin (naročito u obliku praška), koji se dodaje jelima. Praksa je dokazala da ljubitelji dobrih jela, ako jednom stave na svoj jelovnik bukovaču, postaju stalni njeni potrošači.

Bukovači ne nedostaju ni vitamini. Sadrži znatniju količinu D vitamina, koga, inače, nema u povrću, ali se njome ne može dnevna potreba tog vitamina sasvim obezbediti.

Osim toga bukovača sadrži znatnu količinu mineralnih soli, dosta kitina, hemiceluloza i celuloza. Vlakna gljive deluju povoljno na rad creva povećavajući motilitet, te postaje ritmičniji njihov rad.

U poslednje vreme u gljivama se pronalazi sve više lekovitih i zaštitnih materija protiv pojedinih bolesti. Tako npr bukovača i šampinjoni zaštitno deluju protiv uzročnika tuberkuloze, tifusa, pa čak i protiv zloćudnih tumora (rak). U Francuskoj, i u Japanu, u oblastima gde se na veliko gaje šampinjoni i bukovača, znatno manje se umire od raka nego u područjima gde se one ne gaje i gde je potrošnja gljiva znatno niža. Naučna istraživanja materije iz sastava gljive koja deluje protiv raka je u toku, ali, zasada, još nije utvrđeno koja materija ili grupa hemijskih jedinjenja ispoljavaju ovakvo dejstvo.