Bukovača, nađena u prirodi, kod nas je poznata i cenjena gljiva. Javlja se nakon obilnih kiša kad malo otopli, i u hladnijim godišnjim razdobljima. Nalazimo je i zimi kad su druge gljive retke i zbog toga je među poznavaocima vrlo omiljena. Raste na panjevima, srušenim stablima i komadima drveta koji ostaju posle seče u šumi. Prvi pokušaji uzgoja su išli u tom pravcu da se bukovača uzgaja na drvetu. Danas se uzgaja prvenstveno na slami i piljevini.


U posljednje vreme se sve više uzgaja na različitim poljoprivrednim nusproizvodima, npr. slami različitih žitarica pomešanoj u različitim razmeri, pleve, piljevine itd. Pokazalo se da micelij mnogo brže prorasta takve hranjive podloge nego drvo, pa čitav ciklus uzgoja traje dva do, najviše tri meseca. Usto su i prinosi veći, pogotovo ako se uzgaja u zatvorenim klimatizovanim i adekvatno osvetljenim prostorijama. Uzgoj bukovače sve se više širi, tako da bi mogla ugroziti primat najuzgajanijih gljiva, šampinjona i ši-take. Za to ima više razloga:


- jednostavno se uzgaja
- uzgaja se na različitim podlogama,
- velika tolerancija prema temperaturi, od 5 do 30°C,
- nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr., kod šampinjona,
- ima velike prinose
- prilično je otporna na bolest i štetočine,
- odličnog je ukusa



BUKOVAČA
Pleurotus ostreatus


Verovatno zbog sličnosti sa školjkom nazivaju je još i ostrigačama. Šešir bukovače je oblo ispupčen promera 5 do 15 cm. U mladosti je rub svinut prema dole, kasnije ravan i na kraju se savije prema gore. Boje je raznolike: sive, sivosmeđe ili smeđežute. U mladosti je obično tamniji a kasnije bleđi. Lamele su bele ili sivkaste, guste i spuštaju se niz stručak. Stručak je kratak, 2 do 4 cm. Budući da nekad mnogo stručaka izlazi iz jedne osnove, gotovo se i ne može govoriti o odvojenom stručku. Bele je boje i posut sitnim dlačicama. U većini slučajeva stručak nije u sredini šešira. Prilično je tvrd pa se za jelo možda može koristiti samo dok je sasvim mlad.



PROSTOR ZA UZGAJANjE BUKOVAČE

U prostoru gde se uzgaja mora biti optimalna temperatura i stalna visoka vlažnost vazduha. Takvi se prostori moraju lako provetravati, makar i pomoću ventilatora, a moraju biti i osvetljeni potrebnom količinom svetla, s tim da se ukoliko ne postoji dovoljno prozorskih otvora može postavljati i veštačka rasveta pomoću fluorescentnih cevi ili takozvanih “štednih sijalica”.


Uzgajanje bukovače

Za tu svrhu moguće je iskoristiti razne prostorije, bez obzira na njihovu starost i lepotu, bitno je jedino voditi računa, da će u prostorijama trebati održavati temperaturu od nekih prosečnih 18 stepeni tokom cele godine, što podrazumeva da će se prostorija leti rashlađivati uz pomoć ventilacije i ovlaživanja, a u zimskom periodu dogrevati.

Potrebno je da je u prostoru dostupna struja i voda. Poželjna visina prostora za uzgajalište je barem oko 3 metra, da bi se vreće sa supstratom mogle slagati do 4 reda visine, ukoliko se maksimalno želi iskoristiti prostor. Ukoliko uzgajivač planira sam puniti vreće sa supstratom, što mu je ekonomski isplativije nego kupovati gotove napunjene vreće, potreban je i dvorišni prostor ili još jedna prostorija gde će privremeno skladištiti slamu, smestiti posude za močenje slame, puniti vreće.

Za početno pokretanje proizvodnje nije potreban veliki prostor. Razlog tome je da je razvijen poseban sistem slaganja vreća sa supstratom u redove između okomitih drvenih letvi, i do visine od četiri reda.

Primer; na 30 m2 moglo bi se kvalitetno smestiti maksimalno do 400 vreća sa supstratom na kojima rastu gljive. Na 50 m2, oko 800 vreća, na 100 m2 do oko 1600 vreća.

Koliko se vreća može smestiti na određeni prostor, navedeno je zato, da bi se mogli ravnati oko obima proizvodnje na koji ćete ići , jer od broja vreća zavise i troškovi, kao i mogućnost zarade, pa što je veći broj vreća to je veća isplativost proizvodnje.



Prednosti korištenja posebne prostorije za prorastanje


Bitno je uočiti da se proces uzgoja bukovača može uslovno podeliti na dve faze;

-1 faza; od dana punjenja vreća sa supstratom i micelijem, te narednih 21 do 30 dana u kom periodu vreće treba samo držati na propisanoj temperaturi, a bez osvetljavanja, vlaženja i ventiliranja, te vreće mogu biti složene jedna do druge, jer na njima se ne buše rupe i iz njih još ne rastu gljive, već vreće samo bele jer supstrat prožima zasejani micelij,

-2 faza; po završetku prve faze ( prorastenje ) vreće trebaju biti adekvatno složene da bi se mogle obavljati berbe, vreće se buše, kroz te otvore počinju rasti gljive, pa je potrebno paziti na vlagu, temperaturu, svetlo i ventilaciju.


Dakle, prostorija za prorastanje može biti manja ( otprilike 1/3 prostorije za uzgoj ) jer između svake vreće nije razmak kao u prostoriji za uzgoj, te ju je jednostavnije urediti. Ono što je još bitnije , je to da se na takav način može postići stalni kontinuitet proizvodnje bez nepotrebnih prekida. Jer, kada se napuni vreća sa supstratom, i ako se odmah postavlja u uzgajalište, takvu vreću treba samo grejati da bi micelij prorastao, i za to vreme (od 21 do 30 dana), naravno još ne rastu gljive, nego se tek nakon toga buše rupe i tada počinje rast gljiva i berbe. Ukoliko bi radili samo sa jednom prostorijom, uvek imamo dakle po mesec dana “mrtvog hoda”, a ako radimo sa dve prostorije, tada nam je jedna prostorija za prorastanje, a druga za uzgoj, te kad već imamo jednu turu vreća u prostoriji za uzgoj i kad bušimo na njima rupe i započinju rasti gljive, tada se već prave nove vreće sa supstratom, koje će stajati u ovoj manjoj prostoriji za prorastanje, i kad se završe berbe sa vreća u prostoriji za uzgoj, koje se nakon toga bacaju, odmah se ima spremna nova tura vreća, koje su za to vreme bile u prostoriji za prorastanje, one se prenose u prostoriju za uzgoj, te se time postiže stalna proizvodnja bez prekida.

Ono što je još bitnije, je to da se na taj način može udvostručiti proizvodnja, jer ako radeći sa samo jednom prostorijom možete obaviti 5 ili 6 ciklusa godišnje, radeći sa jednom glavnom prostorijom za uzgoj, i jednom manjom prostorijom za prorastanje, možete obaviti 10 ili 12 ciklusa godišnje (duplo).



PRIPREMA UZGAJALIŠTA BUKOVAČE

-pogledati neko od već postojećih uzgajališta radi uočavanja kako će se tačno postaviti drvena ili metalna konstrukcija koja će služiti za slaganje vreća u prostoriji za uzgoj, kako bi se maksimalno iskoristila raspoloživa površina.

-uglavnom, za postavljanje noseće konstrukcije upotrebiće se drvene letve, dužine, onoliko koliko je prostorija visoka, promera 5 x 5 cm ili slične. Umesto drvenih letvi mogu se upotrebiti i razni metalni profili, investicija je u početku skuplja, ali je trajnija.

-kada se isplanira kako će se konkretno postaviti redovi sa vrećama , tada će se tačno i znati koliko je vreća moguće smestiti u prostoriju za uzgoj.

Inače, razmak između svakog pojedinog reda (noseće konstrukcije) je 90 do 100 cm, kako bi ostalo dovoljno mesta za smeštaj vreće, za rast same gljive i za prolazak između redova, a u jedan red, npr. dugačak 10 metara slaže se oko 30 vreća u jedan red visine. Vreće se vežu u redove isključivo metalnom žicom.

-ukoliko u prostoriji nema dovoljno prirodne svetlosti, postaviti dodatnu rasvetu i to sa fluorescentnim cevima i to tako da se na svakih 2 metra postavlja jedna cev od 45 W. Mogu se koristiti i moderne “štedne sijalice” zbog niske potrošnje struje, a velikog efekta u svetlu ( W ).

-ventilacija; mali prostori mogu se provetravati i sa otvaranjem prozora, odnosno vrata, ali to nije uvek dovoljno. Preporučljivo je, a za veće prostore i obavezno ugraditi ventilatore. Jedan ventilator postavlja se pri vrhu prostorije i on služi za ubacivanje svežeg vazduha, drugi ventilator postavlja se na suprotnoj strani prostorije, i postavlja se što niže kod poda, kako bi izbacivao iskorišteni vazduh, i ugljendioksid.

Ispred usisnog ventilatora postaviti filter ili gustu mrežu koja će sprečavati ulazak insekata.
Kod odabira ventilatora potrebno je voditi računa o kapacitetu uzgoja, odnosno broju vreća u uzgajalištu.
Prema literaturi i praksi navodi se da za 1 m3 supstrata potrebno je na sat dovoditi 10 m3 vazduha.
Konkretnije, 20 vreća sa supstratom, sadrži oko 1m3 supstrata, pa je zaključak da je na svakih 20 vreća supstrata potrebno na sat vremena dovoditi 10 m3 vazduha.

-grejanje, s obzirom da se mora održavati optimalna temeratura, za hladnije doba godine, potrebno je predvideti grejanje prostora, a eventualno i vazduhaa koji se ubacuje sa ventilacijom. Održavanje temperature potrebno je rešiti automatskim termostatom. Grejanje i rashlađivanje uzgajališta će rešiti svaki uzgajivač samostalno u zavisnosti od svog uzgajališta, jer danas postoji veliki broj raznih grejača i klima uređaja, s tim da se vodi računa, da je potrebna stalna tempertura u uzgajalištu, i leti i zimi, od približno 18 stepeni.

-voda; pripremiti izvor i dovod vode, radi vlaženja prostora sa plastičnim cevima sa raspršivačima ( što finija magla).

U prostoriji za prorastanje nije potrebno postavljati rasvetu, a pošto se radi o manjoj prostoriji, koja je ispunjena maksimalno sa svim vrećama koje kasnije odlaze u uzgajalište (veliku prostoriju), takav prostor će biti vrlo jednostavno dogrevati zimi, već i npr. običnim električnim uljanim radijatorom, a vreće kod prorastanja i same oslobađaju toplotu, tako da je poželjno staviti ventilaciju, kako bi se leti mogao prostor rashlađivati.

Rashlađivanje se leti može vršiti uz pomoć klima uređaja, ili ventiliranjem u noćnim satima i prskanjem vodom. Važno je zato i da je objekat izolovan kako se u prostorijama ne bi stvarala nepotrebno visoka temperatura.

Takođe, potrebno je nabaviti precizni termometar i vlagomer.




DEZINFEKCIJA UZGOJNIH PROSTORA BUKOVAČE


U svim fazama ugoja potrebno je održavati stalnu higijenu. Pre svakog postavljanja vreća u uzgajalište potrebno je izvršiti dezinfekciju prostora. Prostor se može dezifikovati sa prskanjem sa običnim ili hlornim vapnom, ili prskanje sa formalinom.

Prskanje formalinom; uzima se obično 250 ml 40% otopine formalina i ulije u 10 litara vode. Ako je prostorija 100 m3 treba 20 litara otopine formalina u vodi. Za dezinfekciju se mogu upotrebiti i druga sredstva koja se mogu naći u prodaji u poljoprivrednim apotekama, a koja su za to namjenjena, npr. varikina, izosan…

Tokom celog uzgoja treba voditi računa o čistoći i higjeni, tako da sav alat i posude trba držati čiste, redovno prati, i po potrebi dezifikovati. Poželjno je paziti i na čistoću obuće sa kojom se ulazi u uzgajalište, jer se na taj način mogu preneti grinje. Podovi se mogu tretirati akaricidima (sredstvima protiv grinja i pauka), npr. “Keltan”.



IZRADA VREĆA SA SUPSTRATOM (PUNjENjE)


Supstrat za uzgoj bukovača može pripremati sam uzgajivač, ukoliko raspolaže sa adekvatnim dovoljno velikim prostorom za smeštaj bačvi i posuda u kojima se moči slama ( i piljevina), te ukoliko raspolaže sa dovoljno vremena i radnom snagom, a sve prema uputstvima. Ukoliko uzgajivač želi, može ugovoriti isporuku gotovih pripremljenih vreća sa supstratom i zasejanim micelijem, ukoliko nema potreban broj posuda za močenje slame ili dodatni prostor gde će se to raditi.

Bez obzira, punio vreće uzgajivač samostalno ili će preuzeti gotovo napunjene vreće, dužan je sam pravovremeno osigurati potrebnu količinu slame koja će biti utrošena prilikom punjenja vreća. Podrazumeva se dakle, da uzgajivač, pravovremeno pronađe gde može kupiti slamu, te da ugovori što jeftiniji prevoz i njen istovar, te da i sam učestvuje u tome. Najčešće se kao osnovni sastojak za pripremu supstrata upotrebljava pšenična slama. Ona mora biti potpuno zdrava, što se vidi po njenoj zlatnožutoj boji te suvim i pucketavim vlatima. Supstrat pripremljen od vlažne, trule i plesnjive slame neće dati dobre rezultate.

Takođe, uzgajivač mora pravovremeno osigurati potrebnu količinu i vrstu micelija.

Preporuka je svima koji imaju uslova i prostora da samostalno idu na varijantu punjenja vreća, jer taj način im je ekonomski isplativiji nego da plaćaju radnu snagu, prevoz gotovih vreća, utovar, istovar…, a kada jednom uzgajivač nauči kako se priprema supstrat i pune vreće, bez problema će to obavljati sam.

Proces izrade supstrata i punjenja vreća je zasebna tema, i u ovom prikazu neće dalje biti objašnjavana, već o tome uzgajivač treba dobiti posebna konkretna uputstva.




PRORASTANjE BUKOVAČE

Napunjene vreće sa supstratom ( težina oko 20 kg, cilindričnog oblika, visine oko 80 cm, širine oko 30 cm) smeštaju se u sobu za prorastanje. Vreće moraju stajati uspravno, dovoljan razmak između vreća je 3 do 5 cm radi omogučavanja cirkulacije vazduha, da ne bi došlo do pregrejavanja mase. Potrebno je ostaviti i po nekoliko širih prolaza da se može doći do udaljenijih vreća, ukoliko za to bude potrebe. Kada se na taj način popuni jedan nivo u prostoriji, mogu se vreće slagati i na drugi i treći nivo na police.

Kada se vreće smeste u prostoriju za prorastanje, ukoliko ima na dnu vreće nataložene vode koja je zaostala od punjenja, uglove vreće probušiti sa iglom da se iscedi višak vode. Otvore ne praviti prevelike, kako ne bi došlo do eventualne sekundarne zaraze iz okoline. Ukoliko ima pocepanih vreća, polepiti ih sa selotejpom.
Za vreme prorastanja nije potrebno svetlo, te se preporučuje prostoriju zamračiti. Supstrat se nalazi u najlonskim vrećama, izolovan od okoline, tako da prostoriju ne treba vlažiti, a dodatnu vlagu u prostoru stvarati tek ako vlažnost padne ispod 70 %.

Temperatura supstrata je uvek nešto viša od temperature u prostoriji, pa se smatra da je optimalna temperatura prostorije 20 do 23°C. Pri nižoj temperaturi micelij će sporije rasti, a pri 5°C sasvim prestaje rasti. Previsoka će temperatura (iznad 30°C) mnogo više škoditi nego niska, jer je poznato da temperatura viša od 33°C ubija micelije. Kapljice s unutrašnje strane vreće ne trebaju vas zabrinjavati. To je samo znak da je u vreći viša temperatura i vlaga, što izaziva kondenzaciju. Pri optimalnoj temperaturi prorastanja već nakon nekoliko dana primećuje se da je supstrat na nekim mestima počeo beleti. Nakon 14 dana vreće su već prilično pobelele, a posle 21 dan vreće bi trebale biti sasvim proraštene. Ne treba se zabrinjavati ako to ipak malo duže potraje, jer sve zavisi o soju micelija i supstratu. Temeratura i vlažnost se kontroliše sondažnim toplomerom i vlagomerom, najmanje jednom dnevno i to zapisati u tabelu, koju je potrebno voditi za tu priliku.

Ukoliko bi u toplim danima temperatura vazduha u prostoriji za prorastanje rasla više od dozvoljene, potrebno je intervenisati rashlađivanjem sa ventiliranjem, te izuzetno, vlaženjem poda i finim prskalicama, ukoliko ne postoji klima uređaj. Ukoliko se stalno vlaži pod, paziti na čistoću poda, naročito da nema po podu stvari koje bi trulile i slično.

U vreme prorastanja za toplih dana moguća je pojava insekata kao što su mušice, što može biti potencijalno opasno, jer se insekti mogu provući kroz eventualne rupe u supstrat i onda ih je teško uništiti. U svrhu prevencije može se upotrebljavati insekticid Neopitroid, koji se može otopiti u vodi da se dobije rastvor sa kojim se tada prskaju vreće. Vreća se nakon prskanja sama prosuši, na njoj ostaje insekticid, koji može pružiti značajnu zaštitu u fazi prorastanja. Ako se prskanje protiv insekata obavlja kasnije, zbog berbi gljiva potrebno je voditi računa o karenci insekticida. Karenca je minimalno dozvoljeno razdoblje od zadnje primene insekticida (pesticida) do berbe.

Da je prorastanje završeno, vidi se po tome što je celi supstrat bele boje i vrlo čvrsto drži celu masu zajedno, a miris je ugodan i svojstven za bukovaču.

Ako je tokom prorastanja došlo do pojave plesni u supstratu, može se intervenisati na taj način što se zaraženi deo izreže iz vreće (žiletom razrezati vreću, odmaknuti foliju), izvaditi zaraženi deo slame nožem i to mesto tretirati otopinom 1 %-tnog formalina (vatom). Nakon toga ponovo vreću zalepiti selotejpom.
Ako je zaraza slučajno veća od 30 %, potrebno je onda celu vreću izbaciti iz prostorije.




PLODONOŠENjE

Nakon prorastanja vreće sa supstratom, potrebno ju je premestiti u pripremljeni prostor za uzgoj. Vreće se pažljivo prenose u naručju, bez ikakvog bacanja niti se ne prenose samo vučenjem za vrh gde su vezane. U prostoriji za uzgoj vežu se žicom za pripremljenu konstrukciju. Nakon postavljanja svih vreća u prostoriju za uzgoj, potrebno je probušiti rupe na vrećama kroz koje će rasti mlade gljive. Rupe se buše sa oštrim predmetom i to tako da se po površini cele vreće ravnomerno napravi nekih 30 do 40 otvora promera oko 8 mm. Kroz te otvore pojaviće se primordiji (začeci mladih gljiva). Predmet kojim se buše rupe, što češće dezifikovati npr. u otopini formalina.

Od bušenja rupa potrebno je posebnu pažnju posvetiti temperaturi, vlazi, svetlu i vazduhu, jer od toga direktno zavisi koliki će se prinos postići.




TEMPERATURA


Treba stalno imati na umu da je temperatura u supstratu uvek nešto viša od temperature prostorije, pa treba paziti da se ne pregreje prostorija, jer se tako vrlo lako uništi micelij. Takođe je vrlo važno da se jednom postignuta (potrebna) temeratura ne menja puno, jer će u protivnom (ako su promene temperature češće), prorastanje, a onda i berba kasniti i neće biti ujednačena. Ukoliko se gljiva bukovača želi uzgajati cele godine, potrebno je osigurati grejanje u onim mesecima, kada temperatura padne ispod dozvoljene za uzgoj. To zavisi o soju ali se većinom preporučuje temperatura za prorastanje oko 20 stepeni (u prostoriji za prorastanje, ili za vreme prorastanja, ukoliko se sve radi u istoj sobi), i od 8 do 24 stepeni u prostoriji za plodonošenje. Sojevi sa kojima ćemo raditi traže temperaturu za plodonošenje od 16 do 18 stepeni.

Peći na lož ulje, naftu, ugalj ne smeju biti u istoj prostoriji gde se uzgaja gljiva, jer gljive lako upijaju mirise, a moguće su i deformacije plodnih tela (naročito tako deluje nafta). Najbolji načini grejanja su grejanje na električnu energiju, centralno grejanje, klima uređaji, grejanje uz pomoć termogena, to jest uređaja koji greje vazduh, te se takav uvodi ravnomerno u uzgajalište uz pomoć PE perforisane cevi promera 30-40 cm, tako da je na taj način moguće i zagrejavanje ali i provetravanje, mešanjem vazduha iz spoljašnosti. Ukoliko uzgajivač ne može sam rešiti grejanje (ventiliranje) potrebno je kontaktirati odgovarajuću stručnu osobu koja se bavi klimatizacijom, koja će predložiti konkretna rešenja za konkretni prostor.



VLAGA


Vlaga u prostoriji se može direktno vezati na moment zagrejavanja. Čim se jače zagrejava, mora se regulisati i vlaga, jer je poznato da se podizanjem temperature isušuje vazduh. Inače, optimalna vlažnost u prostoriji za plodonošenje je od 85 do 95 %. Za vreme rasta gljive vlaga bi trebala biti između 90-95 %, dok dva dana pre same berbe treba vlagu smanjiti na 75-85 %. Time se sprečava deformacija gljiva i klobuci neće biti sluzavi od previše vode. Takve gljive (bez preterane vlažnosti) se mnogo bolje čuvaju. Vlažnost se postiže zalivanjem betonskog poda ili orošavanjem leđnim, ručnim, ili ugrađenim automatskim ovlaživačima. Sa bilo čime da se održava vlaga, voda se mora raspršivati u što finiju maglicu, a isključivo je zabranjeno direktno polivanje vreća ili gljiva koje rastu. Radi održavanja vlage, mogu se na zidove ili između redova vešati jutene vreće natopljene vodom. Kako će održavati vlagu uzgajivač treba rešiti prema konkretnim prilikama u svome prostoru, pa tu postoje i jeftina rešenja koja zahtevaju više angažmana, a postoje i skuplji potpuno automatski ovlaživači sa samonapajanjem vodom. Kolika je vlažnost prostorije, kontroliše se vlagomerom (higrometar).



SVETLO


Da bi se razvilo kvalitetno plodno telo gljive bukovače potrebno je adekvatno osvetljenje. Kod slabog osvetljenja se formiraju slabi zakržljali klobuci i dugački stručci. Svetlo je potrebno već od faze primordija (početak formiranja gljive), pa do berbe. Osvetljenje može biti prirodno, ili sa sijalicama.
Inače, kada je temeratura viša potrebno je i više svetla, a kad je niža i manje svetla. U proizvodnji gljive bukovače dovoljno je 10 sati svetla (bez obzira da li je prirodno ili veštačko), ali uvek u isto vreme dana (treba imitirati prirodu).



VENTILACIJA


Kod fruktifikacije, gljive intenzivnije dišu i oslobađaju više ugljen dioksida. Već vrlo male koncentracije ugljen dioksida može u toj fazi uzgoja prouzrokovati deformaciju izgleda gljive. To se manifestuje izgledom gljive, jer klobuk dobije izgled levka, i jako izdužen stručak. Obično ako je stručak veći od 30 % ukupne mase gljive to je znak da provetravanje nije u redu. Intenzitet stvaranja ugljen dioksida zavisi od brzine rasta micelija i gljiva, kao i od temperature prostorije. Čim je viša temperatura, tim se stvara više ugljen dioksida.

Isto tako, ako su klobuci mali, savijeni prema gore i slični kašiki, a temperatura je u redu, reč je o prevelikoj koncentraciji ugljen dioksida. Ugljen dioksid se zapravo zadržava oko stupova supstrata i mora se vazdušnom strujom izbaciti iz prostorije. Učestalost provetravanja, kao i intenzitet će zavisiti o;

a) količini supstrata u prostoriji ( videti napred navedene podatke o potrebnim kapacitetima ventilatora)

b) temperaturi; ako je temperatura niža potrebno je manje provetravanja, a ako je viša treba jače provetravati

c) fazi razvoja gljive; u fazi intenzivnog plodonošenja u prostoriji punoj supstrata potrebno je i najviše provetravati.


Kod uključivanja ventilatora treba voditi računa o spoljnoj temperaturi, da se ne uvede u prostoriju za plodonošenje previše hladan ili topli vazduh. Ako su dnevne temperature previše visoke, treba glavno provetravanje sprovoditi noću, kada se temperatura vazduha spusti. Brzina kretanja vazduha oko površine supstrata trebala bi biti oko 5 do 10 cm/sek.




BERBA

Trenutak berbe ne zavisi samo o veličini plodnog tela gljive, već i o njenom izgledu . Kod mladih gljiva rub klobuka je zavrnut , a zatim se postepeno poravna. Bere se kada rub klobuka dođe u ravninu, boja gljive malo posvetli, a na mestu gde je klobuk vezan sa stručkom, raširi se bela navlaka od hifa. Kako gljiva dostiže navedenu fazu rasta, uskoro će započeti i izbacivati spore u obliku belog praha.



Berba gljive Bukovače

Berbu treba započeti pre izbacivanja spora. Prerasle gljive počinju menjati oblik i postaju levkastog oblika, ili rub postane valovit. Zrele gljive se pažljivo odlome sa vreće tako što se celi stručak uhvati rukom i lagano zaokrene levo-desno. Gljive ne treba rezati nožem, jer se na ostacima stručaka može vrlo brzo pojaviti zelena plesan. Grupe gljiva (buketi) se beru celi, nikad pojedinačno gljiva po gljiva iz buketa, makar da i sve gljive iz buketa nisu sasvim dozrele za berbu. Ukoliko ima po koja gljiva koja nije za prodaju u svežem stanju, takva se gljiva može iskoristiti za sušenje, kao i ukoliko uzgajivač ima prezrele gljive.

Bukovača se bere kada veličina klobuka naraste promera do 10 cm. Kao što je rečeno bere se celi grm iz korena, ništa se ne ostavlja na tome mestu. Ne sme se ostavljati da gljiva prezri (prezrele gljive) jer iako joj raste veličina, gubi i do 20-30 % svoje težine, a o izgledu da se i ne govori, pa se takva gljiva ne otkupljuje. Takve gljive može uzgajivač osušiti i predati u sušenom stanju. Gljiva se za sušenje nareže u rezance, pa se suši na suncu, ili u improvizovanim ili posebnim sušarama za gljive.

Za prodaju dolaze u obzir samo klobuci, jer su stručci nešto žilaviji, te se kod berbe stručci režu 1 do 2 cm ispod lamele klobuka. Rezanje klobuka se može obaviti već prilikom berbe, ili se to naknadno obavi prilikom sortiranja gljive i spremanja za isporuku na otkupno mesto. Gljiva se mora isporučiti na otkupno mesto odgovarajuće složena, u odgovarajućoj ambalaži isti dan kada se vrši i berba jer stajanjem gljiva gubi na kvalitetu.

Nakon branja gljiva potrebno je pažljivo povećati otvore na najlonskoj vreći, jer je prvobitni zatvoren ostatkom stručka, ili otvarati najlon na onim mestima gde se vidi da se formiraju plodna tela mladih gljiva. Celi najlon se ne sme nikada skinuti, jer bi se supstrat prekomerno osušio.

Gljive uglavnom rađaju u ciklusima, te je trajanje jednog oko nedelju dana, a vreće se iskorištavaju do 4 ciklusa berbe, a posle toga, prinos gljiva je preslab za industrijsku proizvodnju, pa se te vreće iznose iz uzgajališta i postavlja nova tura vreća.

Prinos gljiva se računa na bazi težine vlažnog supstrata, a kreće se od 15 do 30 %, zavisno o uslovima uzgoja i stručnosti uzgajivača. Iskorišten supstrat se može iskoristiti kao odlično organsko đubrivo.