Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) je jednogodišnja biljka, visine 1 - 1.5 metar. Koren je vretenast, stablo uspravno, razgranato, posuto grubim dlačicama, na preseku četvorougaono. Izgledom podseća na žbun.Listovi su jajolikog oblika, pretežno naspramni,jako izrezani u uske režnjeve. Sa gornje strane su tamnije, a sa donje svetlije zeleni. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabljike i grana.


Cvasti su jednopolne. Muške glavice su poluloptaste, na kratkim drškama, viseće, široke 4 do 5 mm. Ženske su u pazuhu gornjih listova, ispod muških. Cvetovi muških glavica su bledožuti, po 10 - 15 ih je zajedno, dok su ženski pojedinačni. Cveta od jula do septembra. Veličina roške (ahenije): 2,5 - 3,2 x 1 - 1,7 x 1,5 - 2 mm, a semena: 1,5 - 2,5 x 0,7 - 1,5 x 1 - 1,7 mm. Težina 1000 semenki je 2,5 grama.



Poreklo i rasprostranjenost


Poreklom je iz SAD-a. Sada je najviše zastupljena u Evropi i Americi, a zatim i u Aziji i Okeaniji. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije. Veoma je rasprostranjena na ovom području. Nekada se javlja masovno. Raste na oranicama i ruderalnim staništima, pretežno na lakšim, plodnim, umereno suvim zemljištima, najviše u umerenoj, toploj klimi. Seme klija u proleće, a zri od septembra do novembra. Niče u drugoj polovini proleća i celo leto. Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen. Termofilna je biljka i biljka kratkog dana.



ALERGIJA NA AMBROZIJU


Ambrozija je livadska biljka, koja za čoveka proizvodi mnogo veću štetu, nego korist. Kod ljudi koji su osetljivi na njen polen izaziva alergijske reakcije, najviše u avgustu, a potom i u julu i septembru. Ako se alergijska kijavica kod ljudi koji boluju od alergijske astme javlja krajem avgusta i početkom septembra, može se zaključiti da se radi o polenu ambrozije. Kod nas je alergija na ambroziju vrlo raširena, jer se biljka prilično razmnožila. Alergija na ambroziju pripada u grupu polenoza, alergijskih bolesti koje izaziva polen. Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah. U Somboru, koncentracija ambrozijinog polena u vazduhu preuzima primat nad koncentracijom polena ostalih korovskih biljaka.



UTICAJ POLENA AMBROZIJE NA ORGANIZAM


Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje. Osobe alergične na ambroziju bi trebalo što manje vremena da provode u prirodi, da zatvaraju prozore ujutro i uveče kada je koncentracija polena ambrozije najviša, kao i da se u slučaju navedenih tegoba jave lekaru radi saveta i farmakološke terapije.


OD AGROTEHNIČKIH MERA ZA SUZBIJANjE A. ARTEMISIFOLIA PREPORUČUJE SE DRLjANjE U FAZI NICANjA, ODRŽAVANjE USEVA U ČISTOM STANjU I KOŠENjE ZAPUŠTENIH (RUDERALNIH) STANIŠTA.


U cilju suzbijanja ambrozije u usevu kukuruza preporučuje se primena herbicida Callisto, Lumax 537.5 SE, Casper 55 WG, Banvel 480 S, Peak 75 WG, u usevu pšenice efikasan je Peak 75 WG,
-u suncokretu ambrozija uspešno suzbija preparatom Gardoprim Plus Gold 500 SC.




ZANIMLjIVOSTI


U starogrčkoj mitologiji, ambrozija je ponekad bila hrana, a ponekad piće bogova, često prikazivana kao biljka koja pruža večnost i besmrtnost onome ko je koristi. Doneta je bogovima na Olimp od strane golubova, kako navodi Homer u "Odiseji".








LITERATURA

Atlas korova, Taib Šarić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 1991.
Alergije: sprečiti-prepoznati-lečiti, Marija Treben, Algoritam, Beograd, 2005.




Tekst preuzet sa http://www.agroinfotel.net/