Veruje se da se proizvodnja cveća pomerila od tradicionalnih uzgajivača u zemlje gde su klimatski uslovi bolji i povoljniji a troškovi proizvodnje niži.



Tradicionalno centar industrije cveća, kao glavnih saradnika, predstavljaju zemlje razvijenog sveta Japan, Zapadna Evropa i Severna Amerika. Na primer, Holandija je preusmerila pažnju sa proizvodnje cveća na trgovinu cvećem. Ostali proizvođači su iz zemalja trećeg sveta Ekvador, Etiopija, Kenija, Kolumbija i Indija. Ne manje bitni u ovoj svetskog industriji su Izrael, Južna Afrika i Malezija. Prema poslednjim podacima, najveći izvoznici su Afrika, Kenija i Zimbabve. U Južnoj Americi, Kolumbija je vodeći proizvođač i izvoznik.


Najveći procenat cveća i to oko 60% se uvozi iz Amerike.Trenutni fokus u cvetnoj industriji je pronaći nova tržišta. Pitanje je koji će proizvođači i koja tržišta imati najveći potencijal u narednom periodu. Velika međunarodna tržišta potrošača su: Nemačka (22 odsto), SAD (15 odsto), Francuska (10 odsto), Velika Britanija (10 odsto), Holandija (9 odsto ), Japan (6 odsto), Italija (5 odsto), i Švajcarska (5 procenata).


Tržišta u razvoju u istočnoj Evropi imaju veliki potencijal. Među tržištima koja su u ekspanziji je i Kina koja je veliki poštovalac baštovanstva, prema kojoj su stručnjaci usmerili svu svoju pažnju. Samo u 2002. godini, Kina je prodala ukupno više od 3,8 milijardi svežeg cveća i 810 miliona saksijskog cveća. Time ispunjava potencijal da snabdeva svetska tržišta. Cvetna industrija je preusmerena iz svog proizvodno orijentisanog kapaciteta na potrošnju. Kina je poslednjih godina postala jedna od najvećih proizvođača cveća u svetu.



Što se tiče zemalja u regionu npr. Crna Gora, na uvoz cveća, biljaka otvorenog prostora i ukrasnog bilja prošle godine potrošila je 3,5 miliona eura, 12 odsto manje nego u 2011. godini. Najviše novca oko 370.000 eura, izdvojeno je za uvoz ruža. Na hrizanteme je potrošeno 279.000 eura, ljiljane 76.000 a karanfile 30.000, dok su orhideje koštale uvoznike 26.000 eura.


Proizvodnjom cveća bave se, manje-više sva preduzeća gradskog zelenila. Reč je uglavnom o skromnoj proizvodnji gde se najviše gaji cveće sezonskog karaktera, namenjenoj pokrivanju javnih površina. Što se tiče Srbije, ustanovljeno je da je ostvaren veliki napredak u izboru semena sorti cveća kao i u tehnologiji gajenja cveća. Cveće kao i svaka druga roba, pre nego što stigne do krajnjeg potrošača, prolazi kroz najmanje tri komponente cvetne industrije: cvetni uzgajivači, dobavljači i trgovci na malo.



Dipl.ing Radovan Ševarlić