Zahteva toplu i vlažnu klimu i indirektnu svetlost. Posle cvetanja često propada. Ne podnosi niske temperature ili strujanje hladnog vazduha. Zimi mogu dobro izdržati temperaturu i do 14 C, ali moraju biti relativno suve i ne smeju se naglo izložiti višoj temperaturi. Razmnožava se u proleće, reznicama. Ako se pravilno gaje retko se pojavljuju štetočine, ali pri pojavljivanju istih - odmah treba izvršiti hemijsku zaštitu.



Difenbahija je dobila ime po nadvrtlaru bečkog botaničkog vrta I. Dieffenbachu (1796-1863. godine). Prve vrste difenbahije doneli su u Evropu, polovinom 19. veka, belgijski i engleski skupljači iz tropskih predela Južne Amerike. Danas se difenbahija najviše gaji u Sjedinjenim Američkim Državama.

Difenbahija je veoma dekorativna sobna biljka sa čvrstim stablom, duguljastim ili ovalnim lišćem bele ili pegastožute boje boje, prugasto ili mramorirano. Gaji se kao sobno cveće u saksijama ili se sadi sa drugim dekorativnim biljem u cvetne aranžmane. Difenbahija pripada jednom rodu koji ima mnoštvo dekorativnih vrsta, a više njih se gaji kao sobne biljke.

Najpoznatije vrste difenbahije su: 
Diffenbachia picta,
Diffenbachia picta - "Barraquiniana",
Diffenbachia picta var. Angustior,
Diffenbachia picta var. Latior.



Gajenje difenbahije nije naročito teško, ako za to postoje odgovarajući uslovi. Zahteva toplu i vlažnu klimu, indirektnu svetlost - položaj kraj istočnih ili severnih prozora bez direktnog sunčevog zračenja. Zemljište treba da je rastresito, humusno, i da se redovno prihranjuje. Voli vlažno zemljište sa dosta vode ali ne i zabareno, što znači da je treba posle obilnog zalivanja ocediti i vratiti u njenu donju posudu koja mora da bude bez vode. Ovaj postupak treba ponavljati kada se primeti da je zemlja suva i da se mrvi među prstima. Ako zimi u prostoriji temperatura prelazi 24*CC u proseku tokom dana, ovaj postupak zalivanja treba da bude svaki peti dan. Ako je temperatura niža zaliva se ređe. Ove biljke cvetaju i imaju lep cvet, ali posle cvetanja često propadaju. Da bi se to sprečilo, difenbahiju treba posle cvetanja presaditi i bogato zalivati. Uz kvalitetnu prehranu i topli prostor biljka će se oporaviti i nastaviti rast.

Ove biljke ne podnose niske temperature ili strujanje hladnog vazduha. Ne trpe česte promene položaja, odnosno pomeranja unutar stana. Orošavanje mlakom vodom bez sadržaja kreča veoma je važno. Ono se sprovodi finim raspršivanjem kada je visoka dnevna ili sobna temperatura. Ove tretmane treba oprezno izvoditi da ne potpomognemo razvoj gljivica.

Ove biljke poseduju otrovni sok i zato se ne preporučuje da deca dolaze u kontakt sa tom biljkom. Posle skidanja uvelih listova ili brisanja prašine sa velikih lepih listova, treba dobro oprati ruke.

Razmnožava se u proleće, reznicama. Za reznice se uzimaju vršni izbojci, a može se razmnožavati i izdancima iz korena. Prvim načinom razmnožavanja se dobija najviše reznica, dok se na drugi način najbrže dolazi do mladih sadnica. Čim su reznice gotove treba ih naprašiti prašinom od drvenog uglja, a ako je moguće treba upotrebiti i hormonski preparat (sredstvo za brže ožiljavanje). Da bi se reznice brzo ožilile, potrebna im je temperatura vazduha 25 do 30 CC, a temperatura tla, odnosno peska treba da bude 22 CC, uz normalnu vlažnost vazduha. Kad se reznice dobro ožile treba ih zasaditi u saksijice u humusnu propusnu zemlju. Zimi mogu dobro izdržati temperaturu i do 14 C, ali moraju biti relativno suve i ne smeju se naglo izložiti višoj temperaturi. Ako se pravilno gaje retko se pojavljuju štetočine, ali pri pojavljivanju istih - odmah treba izvršiti hemijsku zaštitu.