Grupi dvogodišnjeg cveća pripadaju one cvetne vrste čija se proizvodnja proteže u dve kalendarske godine. Najzastupljenije vrste dvogodišnjeg cveća su: Bellis perenis (krasuljak), Cheiranthus cheiri (šeboj), Dianthus barbatus (turski karanfil), Dianthus caryophyllus (baštrnski mirisni karanfil), Myosotis sylvatica (spomenak), Primula vulgaris (jagorčevina) i Viola tricolor (dan-noć). Proizvodnja rasada dvogodišnjih vrsta obično se vrši od kraja juna pa do avgusta meseca. Proizveden rasad se sadi na stalno mesto u toku jeseni i u rano proleće nastavlja svoje cvetanje sve do kraja juna meseca u svojoj drugoj godini.


Proizvodnja rasada cveća zahteva primenu određenih agrotehničkih mera: regulaciju toplotnog, svetlosnog i vodnog režima, prihranjivanje, zaštitu i kaljenje rasada koje zavise od biološko-fiziološke faze kroz koju data cvetna vrsta prolazi. Da bi se proizveo kvalitetan rasad neophodno je zadovoljiti uslove u pogledu kvaliteta semena, supstrata, vlage, svetlosti, temperature i dr. Kvalitetan rasad se prepoznaje po visini, debljini stabla, kratkim internodijama, veličinim lisne površine i dr. Samo kvalitetan rasad treba rasaditi na stalno mesto.


Rasađivanje rasada se vrši od sredine oktobra do novembra meseca na pripremljenom zemljištu po principu trougla ili „cik-cak“ na rastojanju od 20-25cm u zavisnosti od vrste i veličine rasada. Cvetne površine mogu biti pravilnog (krugovi, polukrugovi, prave linije – formiraju se iscrtavanjem ivica) i nepravilnog oblika. Mesto za rasađivanje treba da je osunčano, jer cveće zahteva dosta svetlosti, a kvalitet zemljište treba da je prvoklasan, da se lako obrađuje, da nije suviše peskovito ili glinovito.


Priprema površine za rasađivanje podrazumeva prvo čišćenje površine od svih prethodno zasađenih biljaka, čišćenje od korova i drugih abiotičkih primesa, a potom riljanje i zalivanje. Neophodno je đubrenje stajnjakom u količini od 0,006m³/m². Površina za rasađivanje se kultivira roto frezama, a zatim se vrši planiranje rasađivanja prema vrsti cveća. Ako se rasad sadi u žardinjeru neophodno je prvo je očistiti od korova, a zatim dodati supstrat radi obogaćivanja zemlje hranljivim materijama.


Prilikom rasađivanja dvogodišnjeg cveća neophodno je voditi računa da svaka biljka ima dovoljno prostora za slobodan razvoj. Sadnja se vrši sadiljkom ili motičicom u jamice. U proseku se sadi 20-25 kom/ m² biljaka. Prilikom sadnje prvo se popunjava sredina leje, pa tek onda krajevi. Prilikom rasporeda cvetnih vrsta treba voditi računa o njihovim morfološkim osobinama. Cveće sa visokim rastom nikada ne treba saditi ispred cveća sa niskim rastom. Dvogodišnje cveće sa krupnijim lišćem i visokim stablom treba posaditi u sredini cvetne leje, dok lišće sa sitnijim lišćem na kraju cvetne leje. Cveće sa dužim lišćem treba saditi na većem rastojanju od cveća sa kraćim lišćem, zbog boljeg razvijanja i bokorenja. Neophodno je voditi računa i o estetskom rasporedu boja cvetova.




Da bi se cveće imalo normalan rast i razvoj neophodno je primeniti određene mere nege u toku jeseni, zime i proleća. Mere nege su: polivanje, prihranjivanje i prašenje dvogodišnjeg cveća. Posebno u zimskom periodu treba voditi računa da sneg ne ošteti cvetne površine. Norma polivanja je 15 l/ m². U proseku po pet polivanja u periodu novembar – maj. Prihrana u proleće mineralnim đubrivom NPK u normi 0,02kg/ m². Prvo prašanje treba obaviti 15 dana nakon rasađivanja ručno motičicom, a ostala prašanja u periodu od marta do kraja vegetacije na svakih 15 do 20 dana.



Violeta Petrović-Luković dipl.ing agronomije