Magnolia grandiflora


Stanište magnolije su zapravo prilično brojna, veoma stara biljna porodica poreklom iz suptropskih oblasti Amerike i sa Dalekog Istoka. Ovde se sade isključivo kao ukrasne vrste, te se za jelo mogu „nabaviti“ isključivo u vrtovima i parkovima.

Koristi se pupoljak cveta. Za jelo se zapravo koriste pupoljci, to jest krunični listići tek izašli iz čvrstog, smeđeg omota obraslog kratkim dlačicama. Jedu se na licu mesta ili nose kući i dodaju salatama, sendvičima, supama… U Aziji ove pupoljke polažu u turšiju i potom dodaju jelima od pirinča.



U tradicionalnim medicinama magnolije se koriste u različite svrhe: Kinezi vrstom koja se i naučno zove lekovita (M. officinalis) leče dvadesetak različitih bolesti, među kojima anoreksiju, malariju i alkoholizam.

Travari sa juga SAD koriste vrstu M. virginiana protiv dizenterije, groznice i reume. Meksikanci lokolnom vrstom leče ubode škorpija, dok japanski Ainu narod od „svoje“ vrste spravlja lekove protiv prehlade.