Трешња уз јагоду представља најраније сезонско воће код нас. Плодови су сочни, слатки,укусни и привлачног изгледа. Као такви представљају право освежење након дуготрајног зимског периода једноличне исхране. Углавном се користе за стону потрошњу, а у мањој мери се користе за прераду у домаћинству или индустријии (слатко, компот, џем, воћне салате, сокови). Од плодова се може справљати и ракија трешњевача, а у неким земљама од плодова трешње справља се и вино.


Дрво трешње има одређену техничку вредност, користи се за израду намештаја и инструмената, али истовремено није погодно за израду грађевинске столарије јер брзо пропада и трули.


Цветови трешње су значајни као пчелиња паша а у крајевима у којима се трешња масовније гаји може се добити и чист трешњев мед који је специфичног пријатног укуса.



Постоје и бројне форме украсних трешања које се гаје у парковима и двориштима. У земљама источне Азије постоји традиција слављења цветања трешње. Овај обичај почео је на подручју Кјота (Јапан) тако што се припадници царске породице, аристократија, песници и певачи окупљали испод стабла трешње и славили почетак цветања.


Гајење трешње релативно је једноставно у поређењу са другим воћним врстама (мање се орезује у односу на друге воћне врсте, није пробирач земљишта, има мали број заштитних третмана, отпорна је на сушу итд.). Значај трешње донекле умањује велики утрошак људског рада за потребе бербе која се обавља ручно.


Наша земља на жалост не прати савремена достигнућа по питању производње трешње. Због тога треба инсистирати на увођењу у производњу слабо бујних вегетативних подлога које омогућују већу густину садње и раније ступање у род, као и на увођење новостворених сорти које имају знатно већу крупноћу плодова у односу на стандардне сорте (често и преко 10 g) што повољно утиче на повећање учинка при берби.





дипл. инг. Дејан Јоцић