Ожиљавање врхова изданака један је од најважнијих и најчешћих начина размножавања купине без бодљи пузајућег пораста. Може се примењивати у родним засадима и посебно заснованим матичњацима.


Према речима др Михаила Николића, професора Пољопривредног факултета у Београду, производњу садница у родним засадима прате многи проблеми. Тешко се може очувати чистоћа сорте, слабија је здраствена контрола садног материјала, отежана примена агротехнике у купињаку и берба, посебно сорти каснијег зрења.


Сигурнија и квалитетнија је производња садница у специјализованим матичним засадима, у којима је гарантовано здрав и сортно чист почетни садни материјал. Уз то, обавезна је примена свих агротехничких мера и ригорозна здраствена контрола.


У нижим и топлијим подручјима ожиљавање може почети првих дана августа, а у вишим почетком септембра. Рано повијање и загртање има за последицу прорастање или извлачење изданака из јамица. Ако се закасни (због нижих температура земљишта и кратког времена за ожиљавање), добијени изданци имаће слабије развијен корен и моћи ће да се користе тек у пролеће.



Поступак је једноставан.


Изданци и превремене (бочне) гранчице повијају се и врхови вертикално постављају у јаме или канале дубине 10-15 центиметара. Затим се загрну ситном, растреситом земљом, која се благо нагази и залије с два-три литра воде. Због разлика у порасту изданака, овај поступак понавља се неколико пута у размаку од седам до десет дана.


Најквалитетније саднице добијају се ручним загртањем. Машинским путем је брже и јефтиније, међутим због косог положаја саднице су лошије ожиљене.


Уместо у земљу, врхови изданака могу се положити у посебне контејнере или посуде од пресованог тресета напуњене компостом, са којима се укопају у земљу и нагрну. Тако су олакшани вађење и транспорт, а чува се и осетљив корен. Садница се на стално место сади заједно с посудом, кроз чије зидове пробија корен и која се касније распада.


Др Николић подсећа на значај здраствене контроле приликом производње у родним засадима. Такоде, из засада се уклањају жбунови чим се примете и најмањи трагови вирусног обољења. Врхови изданака повијају се и затрпавају у уским тракама, што ближе матичним жбуновима, да не би ометали бербу и да би се избегло гажење и оштећење загрнутих изданака.





Извор текста "Добро јутро" ревија за пољопривреду и љубитеље природе