Органска производња се заснива на веома финим, и за природну средину и човеково здравље веома корисним принципима. Међутим, још увек у органској производњи воћа, а нарочито јабуке, није могуће испунити неке основне принципе органске производње. И поред тога овакав систем производње пружа низ предности у односу на конвенционалну производњу а то је добијање плодова без примене синтетичких хемијских препарата, односно остатка пестицида. Приликом производње нема могућности да дође до загађења животне средине услед примене фунгицида или инсектицида, као и тровања радника и уопште људи током процеса производње.


Органска и интегрална производња су законом и правилницима и посебним водичима веома прецизно уређени и не допуштају да произвођачи праве грешке приликом производње воћа. Органска и интегрална производња подразумевају додатне контроле током процеса производње. Све заједно представља велику заштиту за потрошаче јер је крајњи производ изложен бољем систему контроле квалитета. На тај начин се стиче могућност да производ добије посебну ознаку а тиме и већу вредност на тржишту што представља предност за све произвођаче који су увели систем органске или интегралне производње.


Према принципима органске производње, пољопривредна производња треба да је у складу са законима природе и да тежи ка што мањем нарушавању природне равнотеже. У практичном смислу то значи:

- Не употребљавати вештачка лакорастворљива минерална ђубрива.

- Треба користити природна ђубрива произведена на фарми (стајњак, компост), зеленишно ђубриво, мулчирање, обрада земљишта;

- Не користити синтетичке хемијске хербициде.

- Комбиновати механичку и термичку контролу корова и травне покриваче;

- Не користити синтетичке хемијске пестициде.

- Комбиновати све доступне методе у производњи и заштити воћака (табела 1)




ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА


Деступне методе: агротехничке, биолошке, биотехнолошке, физичке и хемијске. У циљу добијања квалитетних плодова, очувања животне средине и здравља људи

комбинује доступне методе

Табела 1.



* Разлика између интегралне и органске производње је та што у систему органске производње није дозвољена употреба синтетичких хемијских средстава.



У табели 1 је приказана суштина органске, али и интегралне производње. Из приказаног може се извести дефиниција овог концепта производње: Органска производња воћа је систем производње који у циљу добијања квалитетних плодова, очувања животне средине и здравља људи комбинује све доступне методе у производњи.


Исте принципе заступа и интегрална производња, али је велика разлика имеђу органске и интегралне производње то што у органској производњи у оквиру хемијских метода није дозвољена употреба синтетичких хемијских средстава него само хемијских средства као што су бакар, сумпор, калицијум полисулфид и др.




АГРОТЕХНИЧКЕ МЕТОДЕ


Због посебности органске производње и принципа на којима се она заснива, избор сорте за органску производњу јабуке има своје специфичности у односу на конвенционалну производњу. У органској производњи настоји се да се смањи број третмана против болести и штеточина, а поред тога није дозвољена употреба ситетичка хемијска средства у заштити. Зато у органској производњи јабуке се препоручује садња толерантних или мање осетљивих сорти на економски најзначајније болести и штеточине. Иако принципи органске пољопривреде налажу избор толерантних и мање осетљивих сорти, водеће сорте у Европској Унији у засадима јабуке, који су у систему органске производње не припадају групи отпорних сорти (изузетак је сорта Топаз). Разлог је тај што толерантне сорте имају слабији квалитет плодова, лошију способност чувања, мањи принос и слабију потражњу на тржишту.



Табела 2 . Најзаступљеније сорте јабуке у органској производњи у Европи (тона)


Исхрана, резидба, наводњавање и уопште све агротехничке мере морају бити усмерене на успостављање одговарајуће бујности воћака. Воћке неодговарајуће бујности су осетљивије на болести и штеточине.



БИОЛОШКЕ МЕТОДЕ


Принципи органске производње налажу успостављање посебног агроекосистема, тј. одговарајућег односа између корисних и штетних организам. Прављењем посебног окружења у воћњаку остварују се услови за насељавање корисних организама и погодни услови за биолошку контролу штеточина. Циљ успостављања одговарајуће равнотеже између ових организама јесте смањење употребе пестицида у заштити биља. Због тога, неопходно је унапредити биодиверзитет у воћањку и створити такве еколошке услове који ће погодовати насељавању корисних организама. У органској производњи воћа препоручују се следеће мере унапређења биодиверзитета:

- на ивицама воћњака се остављају живице и жбуње као склониште и место за размножавање за многе врсте,

- међуредни простори у воћњаку прекривени су самониклим или гајеним травним прекривачем и косе се по потреби;

- редови се не одржавају у чистом стању у току читаве године;

- траке самониклог биља или екоивичњаци налазе се свуда на ивицама парцела;

- непроизводне парцеле се не мулчирају, него се косе као култивисане или екстензивне ливаде;

- самоникло растиње расте на деловима који се не користе за производњу воћа;

- живе ограде од различитих биљних врста храна су и слониште животињама;

- подстиче се насељавање појединих предаторских животињских врста;

- стазе од самониклог и гајеног биља формирају се на парцели на којој се планира садња;

- прављење склоништа за ласице, јежеве, ровчице, разне змије и друге корисне животиње, исто тако и гомиле камења и слична места за њихово скривање;

- постављање седалице за птице грабљивице (мишар, соко, сова и др.) изнад круне воћака;

- постављање кућица за птице сенице у круни воћака;

- посуде са сламом треба вешати у круни воћака као склониште за ухолажу.


Иако принципи органске производње налажу одржавању природне равнотеже у воћњаку, то је, бар за сада, немогуће у потпуности остварити. У циљу заштите јабуке од економски најзначајнијих болести и штеточина, и у систему органске производње, неопходна је делимична употреба хемијских метода.



БИОТЕХНОЛОШКЕ МЕТОДЕ


Пример употребе биотехнолошких метода је коришћење феромона у контроли јабучног смотавца. У природи женка јабучног смотавца ослобађа специфичан феромон у спољшњу средину. Када овај сигнал дође до мужијака лептир почиње да га прати крећући се цик цак ка извору, тј. до женке. Након тога долази до копулације, а после одређеног периода женка полаже јаја на плод и потом се ларва убушује у плод и прави значајне штете. Суштина сексуалног збуњивања је да ослобађајући синтетички феромон у природу, поремети понашање мужјака, тј. да га збуни и спречи да дође до женке и да не дође до копулације. Уколико нема копулације, нема ни полегања јаја, ни пиљења ларви, а тиме ни штете на плодовима.



ФИЗИЧКЕ МЕТОДЕ


У Француској је развијена посебан начин заштите од јабучног смотавцакоји представља прави пример употребе физичких метода у заштити јабуке. Систем „АлтЦарпо“ представља посебну врсту пластичне мреже која се поставља преко крошњи воћака и тако спречава напад јабучног смотавца.




ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ


Као и у интегралној производњи, циљ органске производње је да се искористе све могуће методе у заштити јабуке, а на последњем месту, уколико је то неопходно, се примењују хемијске методе. У конвенционалној производњи, у највећем броју случајева, приликом заштите воћака полази се од хемијских метода.

Унапред одређена шема за заштиту јабуке, каква се веома често спроводи у конвенционалној производњи, није прихватљива у органској производњи. Свака година има своје специфичности и разлике у погледу еколошких услова у односу на претходне године. Поред тога, из године у годину у воћњаку се дешавају промене које утичу на бројност корисних и штетних организама. Зато је неопходне радити преглед воћњака и установити бројност штеточина у засаду.Тек уколико се установи присуство штетних организама могу се користити хемијске мере сузбијања.

За одређивање прага штетности користе се следеће методе: Визуелни преглед грана током зимског периода; Отресање штеточина са грана у посебно направљене сакупљаче; Визуални преглед органа воћака током вегетације; Лепљиве клопке и Феромонске клопке

У борби против економски најзанчајнијих болести у органској производњи употребљавају се препарати на бази бакра, сумпора, калцијум полисулфида, калијум бикарбонат и на бази гљивеАуреобасидиум пуллуланс. Ове активне материје, изузев калијум бикарбоната, делују превентивно и немају куративни ефекат. Зато је веома значајно у органској производњи постојање доброг система за прогнозу болести. За борбу против најважнијих штеточине користе се препарати на бази вируса гранулозе (CpGV), бактерија Bacillus thuringiensis, на бази екстраката из биљака хризантема, уљана репица, Qвассиа амара и парафинско уље.

Органска производња воћа има и низ недостатака, а то су велики ризици због малог избора препарата за заштиту, и њихова слабија снага у односу на ситетичке хемијске препарате. У Европи постоје компаније које се баве производњом и дистрибуцијом препарата који се могу користити у органској производњи. У Србији још увек нису регистрована већина ових препарата. Затим треба имати у виду да органска производња воћа још увек није довољно проверена у агроеколошким условима Србије што представља додатни ризик за произвођаче који тек прелезе на овакав начин производње. Посебна област на којој још доста треба радити је тржиште за овакав производ.




Марко Дорић, дипл. инж. - мастер,
Проф. др Зоран Кесеровић,
Доц. др Ненад Магазин
Бисерка Милић, дипл. инж. – мастер