Не гоји, освежава и пуна је витамина - три довољна разлога да овог лета једете дињу кад год можете.Али да бисте потпуно уживали у овом слатком воћу, поведите рачуна приликом куповине и узмите само оне које су сасвим зреле.



Калоријска вредност

У пирамиди исхране диња је у истој равни као и остало воће, што значи да се препоручује два до четири сервирања у току дана. Диња је омиљена због своје енергетска вредност - само 34 kcal на 100 грама свеже намирнице. У 100 грама свеже диње нађе се још и 91 грам воде, 0,1 грам масти, 0,8 грама беланчевина, 7,9 грама угљених хидрата, 8 грама шећера и 0,9 грама влакана. Диња је веома богата витамином C, а неке врсте као ананас диње, имају и много витамина А. Осим ових витамина, диња садржи и друге витамине и минерале, иако у мањим количинама: тиамин, ниацин, витамин B6, фолате, пантотенску киселину, гвожђе, магнезијум, бакар, калијум, манган, фосфор.



Куповање и чување

Права сезона диња почиње у јуну и завршава се у августу.Приликом куповине диње, добро погледајте петељку, јер ћете на основу ње установити да ли је диња убрана док је још била зелена:ако око петељке постоје капљице воде то је сигуран знак да је диња убрана прерано. Код зреле диње петељка лако отпада, а на њеном месту остаје мало удубљење.

Избегавајте диње које имају мекане делове, тамна оштећења или напуклине. Дињу чувајте два-три дана на собној температури да би потпуно сазрела, а затим можете да је чувате у фрижидеру још пет дана. Исечену дињу чувајте у фрижидеру до три дана у затвореној посуди јер њен мирис може да пређе на другу храну коју чувате у фрижидеру.




Како делује на организам:

Диња садржи много витамина и минерала, укључујући витамин C, витамин B6, калијум, фолну киселину и влакна и пуно каротена. Према истраживањима, бета каротен помаже у борби против рака који се јавља на плућима, Витамин C смањује појаву рака уста, грла, рака гуштераче и рака желуца. У народној медицини користи се за освежење и психичко смирење, помаже код упале жучних и мокраћних путева и код убода и опекотина. Вода и калијум из овог воћа подстичу рад бубрега и помажу у уклањању штетних материја из организма. Диња се посебно препоручује особама са високим крвним притиском. Биљна влакна из диње олакшавају варе ње и помажу у смањењу телесне тежине и надимања у стомаку.

И на крају лек из бакине кухиње - облоге од исцеђеног сока диње или од нарендане диње служи за отклања ње бола.




Припрема јела с дињом

Свежа диња се служи веома једноставно. Пре сечења је добро оперите под млазом топле воде да прљавштина с коре не би ушла у сочан део плода.

Арома диње може да се појача ако додате мало сока од лимуна. По укусу можете да додати мало цимета у праху, нарезане свеже метвице или бели бибер.Свежу дињу можете додати у све врсте воћних салата или да је послужите уз сладолед.

Ако сте мислили да се диња послужује само као десерт, погрешили сте. Најпознатије хладно предјело код многих нација је комбинација пршуте и диње, а обогатиће укус и салати са пилетином или морским плодовима.

Лето је право време за припрему хладних супа, од којих је она с дињом изврсна. Уз додатак наранџиног и лимуновог сока, цимета у праху и метвице право је летње освежење.


Препорука - пре послуживања добро је расхладите.





Текст преузет са https://www.agroinfotel.net/