Највише се цени румено, црвено, наранџасто и жуто воће (јер највише садржи бета-каротин), опоро је и кисело. Најпознатији су: дивља крушка, дивља јабука, дуња, оскоруша, мушмула, шумска јагода, малина, боровница, дрењина, трњина, брекиња и др. Свако воће појединачно или у смеши представља прави арсенал и богатство заштитних материја: витамина, биљних киселина, опорих материја (танина), разних корисних соли и других лековитих састојака.



Припрема воћних сокова

Свеже дивље плодове изгњечити и сок оцедити. Прокувати га да кључа 5—10 минута и додати 1 g натријум-бензоата на литар слатког воћног сока. Разлије се у чисте суве боце и чува на хладном и тамном месту. Овај воћни сок је природни мултивитамински напитак високе вредности.



Чај од дивљег воћа

Од мешаних плодова сувог дивљег воћа се припрема одличан воћни чај. Свака врста воћа се појединачно припрема. Опере се, очисти од семенки и ситно исеће. У танком слоју се суши неколико дана на сунцу, а затим се досуши у пећници, пазећи да не прегори. Осушено воће се херметички упакује (јер увлачи влагу) и чува на тамном месту.

Лишће самониклог биља појединачно или у комбинацији, користи се уместо познатог руског или кинеског чаја. Најпознатије самоникло биље за припрему чаја је: шипак, лишће купине, шумске јагоде, рибизле, малине, огрозда, липов цвет и др.




БОРОВНИЦА (Vaccinium myrtillus L.) – садржи шећер, пектин, лимунску, јабучну и ћилибарску киселину, витамин C, каротен, арбутозид, холин флобатанин и слузи. Ниског је жбунастог раста са плодовима тамноплаве боје, пријатног и специфичног укуса. Плодови се користе у свежем, куваном и прерађеном стању као воћни сок, пекмез и у осушеном стању.. Од боровнице се прави и вино.




БРЕКИЊА (Sorbus torminalis L.) – дрво је средње бујно, висине 12-16 m јако разгранате круне. Цвета у мају и јуну, цветови су беле боје, скупљени у цваст-гроњу. Плод брекиње је коштуница, најчешће крушкастог облика смеђе боје, са светлим тачкицама, сазрева у септембру. Изузетно је богат сувом материјом. Садржи скроб, шећер, минерале, витамин C, каротеноид, танин, пектин и органске киселине. Плодови се користе у исхрани. Свежи плодови су трпког укуса. После мразева у фази гњилости постају кашасти, слатки и укусни.

У том стању се користе за јело и прераду у пекмез, мармеладу или компот. Од осушених плодова правило се и брашно.

Лековита својства: садрже много тресаловине која се користила за сметње у пробави и заустављање пролива.




БРУСНИЦА (Vaccinium vitis idaea) – расте у четинарским и мешовитим лишћарско-четинарским шумама, најчешће са боровницом (распрострањена је у северној Европи, Азији и Северној Америци). Припада роду сродних брусница: северна брусница (Vaccinium oxycocus L.) која има тамноцрвене, често пегаве киселе бобице (распрострањена је у Северној Америци, Азији и средњој Европи) и америчка брусница (Vaccinium macrocarpon Aiot.), чији су плодови ружичасти до тамноцрвени (распрострањена је у северноисточном делу САД).

Плодови наше бруснице (Vaccinium vitis idaea) су многосемене укусне лоптасте, црвене и сјајне бобице, које су одлична храна. Беру се крајем лета. Плод садржи око 10% угљених хидрата, до 7% шећера, органске воћне киселине (лимунска, јабучна, бебзојева), витамине (нарочито витамин C) ,гликозиде, пектине, танине, антоцијан (боје) катехина, тритерпена, минерале које подстичу апетит, а бактерицидне матеррије ублажавају грозницу и многе стомачне тегобе. Сирове бобице су врло киселе и треба их користити само куване, јер се након тога развије њихов карактеристични пријатно опорокиселкасти укус. Бобице се користе свеже, за припрему компота, слатког и сока

Лековита својства: има антибактеријско дејство, чисти масне наслаге у крвним судовима, подиже ниво доброг холестерола (HDL), сок плода се даје оболелим од грознице, код лакшег облика повишеног крвног притиска, пролива, за бољи апетит и поспешивање излучивања мокраће.




ДРЕЊИНА (Cornus mas) – садржи шећер, витамин C, органске киселине, гликосалну киселину, танин, пектин, слуз. Плодови се користе усвежем и осушеном стању.








ДУЊА (Cydonia oblonga) – садржи шећер, масно уље, јабучну и лимунску киселину, витамин C, пектин, амигдалин, емулзин, протид и слуз.















ЏАНАРИКА (Prunus cerasifera) – плодови су мањи, црвене, наранџасте или друге боје, јајастог облика. Садрже минерале: доста калијума, фосфора, магнезијума, витамине: А (бета каротин), B групу и витамин C. Плодови се користе за припрему чорби, одлични су за зимницу (нарочито кечап).

Лековита својства: делују лаксативно.

Слатка чорба од џанарика (сливеница)

Потребно:
500g плодова џанарике
3 кашике млевеног кукурузног брашна
1 кашика меда
1 веза лука влашца
со

Припрема:
То је слатко-кисела чорба која се служи хладна. Зреле плодове ставити у мало воде и кувати да се потпуно раскувају. Пропасирати, одвојити коштице и љуспе. Поново ставити у суд, вратити на плотну и умешати фино млевено кукурузно брашно размућено у хладној води. Када проври, додати воду до жељене густине мало посолити и кувати још неколико минута, а затим склонити с плотне. Охладити, засладити медом и посути ситно сецканим влашцем. Служити хладно са кришком безглутенског хлеба.


Кукурузни хлеб са џанариком (пестиљ)

Потребно:
2 kg џанарика
1 kg финог кукурузног брашна
мало соли

Припрема:
Џанарике ставити у суд и на угрејаној плотни средње температуре оставити да проври, да плодови пусте сок. Суд скинути с плотне и пропасирати да се одвоје коштице и љуске. Течну масу ставити поново у суд, пустити да проври и тада умешати кукурузно брашно и кувати га, као сваки други качамак. Излити га у плитке судове дебљине око 1,5 до 2 cm, ставити на јако сунце и покрити газом. Када се просуси горња страна, окренути га на другу страну. Треба да добије загаситу боју и постане тврд. Чувати у хладној остави или хладњаку.




ЈАБУКА ДИВЉА (Pyrus malus) – садржи шећер, пектин, танин, галотанин, витамине А, B и C, етарско уље фосфор, гераниол, ацеталдехид, јабучну, мрављу, карпонску и лимунску киселину. Плод је врло киселог укуса.




ЈАГОДА шумска (Pyrus malus) – садржи шећер, витамин C, катехински танин, галотанин, пентозан, флавоноид и етарско уље.






КЛЕКА (Juniperus communis) – плод клеке је бобица која се користи као зачин. Мирис им је специфичан, пријатно балсамичан, а укус прво сладак потом ароматичан. Бобице се беру потпуно зреле (дозревају у другој години) и суше у танком слоју на хладовитој промаји (никако на сунцу или у пећници). Од плода клеке се припрема и освежавајуће пиће.

Водњика

Потребно:
1 dl (шака) зрелих клекиња
1 l воде

Припрема:
Дрвено буре (или чабар) напуни се одређеном количином воде и на сваки литар се дода по шака зрелих клекиња. Суд се остави на сунцу (или топлом месту близу пећи) да клекиње врењем ускисну. Течност се процеди у стаклене боце и користи као освежавајуће пиће.




КРУШИНА, пасјаковина, пасје грожђе (Rhamnus frangula) – плод је јагодичаст, наранђасте боје. Садржи маст, шећер, минерале (магнезијум оксид), изоемодин. витамине и органске киселине, танин, гликофрангулин, горке материје. Плод крушине садржи и серотонин, важан за функцију централног нервог система.

Лековита својства: редовно конзумирање утиче на смањење стреса и агресивности.





КРУШКА ДИВЉА (Pyrus pyraster) – садржи беланчевине, шећер, скроб, пектин, танин, силицијумску и фосфорну киселину (идеална храна за мозак), слуз и баластне материје.







КУПИНА (Rubus fruticosus) – плод је боба изузетне дијетске (минимални садржај протеина и масти) и технолошке вредности (сок, сируп, вино, слатко, џем, сирће, ракија). Користи се у сировом и прерађеном стању. У 100 g свежег плода садржи: шећер (равномерно фруктозу и глукозу и до 1% сахарозу), минералне материје (50% чини калијум, затим калцијум, фосфор, сумпор и гвожђе просечно до 1%, провитамин А, витамине групе B (B1, B2), витамин C (просечно 16 mg), PP, органске киселине (највећи проценат јабучну, затим винску, лимунску и оксалну киселину), танин, пектин, слузи и висок проценат целулозе.

Лековита својства: свеж плод помаже варење, ефикасан је против свих слабости желуца (нарочито у комбинацији са црним вином, шећером и циметом). Спречава појаву повраћања и мучнине. Плод хлади, освежава и крепи. Садржај целулозе штити против затвора (опстипације).

Контраиндикације: код гихта и камена у бубрегу треба избегавати конзумирање купина, јер оксална киселина може појачавати постојеће тегобе.



Купиново вино

Има велику здравствене важност: против анемије, а у форми топлог напитка веома је важно средство у лечењу назеба, инфлуенце и бронхијалног катара.

Потребно:
10 kg купина
1 kg шећера (зависно од сласти купине)
вински квасац (према упутству)

Припрема:
Вино се припрема по технологији дезертних вина од грожђа (укус и квалитет се поправља додавањем одређене количине шећера. Квалитет вина зависи од присутне количине органских киселина у плоду. Купине са плаво обојеним бобицама имају знатно мање киселина од црних или култивисаних сорти, па се не разређују водом. Измуљаним бобицама (кљуку) додаје се селекционисани вински квасац и шећер. Ако се не усклади однос киселина и шећера и не спроведе контролисано врење, велики део воћног шећера не може се претворити у алкохол.


Купиновача

Потрербно:
250g зрелих плодова купине
250g жутог шећера
1 l квалитетне јаке ракије (препеченице)

Припрема:
У теглу усути опране и оцеђене плодове купине, посути жутим шећером и прелити ракијом. Теглу повезати газом и оставити да стоји изложена сунцу 6-8 недеља. После тога ракију процедити и улити и мање флашице и херметички затворити. Користи се 1-2 чашице дневно.




МАЛИНА (Rubus idaeus) – садржи шећер, пектин (помаже код варења), минерале гвожђа (веома важан за изградњу крви), витамин А, C, Е, лимунску, јабучну и мрављу киселину, танин и слузи. Малина се брзо квари па се препоручује да се после брања одмах утроше или замрзну, јер лако пропадају.




МУКИЊА (Sorbus aria) – дуговечно дрво средње висине, круна је јајастог облика. Цвета током маја белим цветовима, а у јесен је красе бројни жутоцрвени округли плодови (налик на мале јабучице).





МУШМУЛА (Mrespilus germanica) – садржи шећер, пектин, минералне састојке, каротен, витамин C, танин, јабучну, винску и лимунску киселину.





ОСКОРУША (Sorbus domestica) – садржи шећер, пектин, танин, каротеноид, витамин C, органске киселине (јабучну, винску и лимунску) и гуму.





ШИПАК, дивља ружа (Rosa canina) — чај од шипка је најпријатнији, најздравији и најлековитији. Садржи танин, каротен, лимунову и јабучну киселину, шећер, масно уље, пектин, етарско уље и витамин C. Користи се зрео плод. После бербе плодовима откинути петељку и одрезати цветну ложу, а затим га осушити и чувати у платненој врећици. Пре употребе треба га здробити, јер се на тај начин најбоље сачувају његови лековити састојци (витамини, минерали, киселине, танини и друге корисне материје).
Други начин сушења: чим се шипак убере, оштрим ножем се по половини уздужно расече, одстрани се унутрашњи садржај и полутке се осуше у хладовини на промајном месту.

За брзу припрему, пријатан напитак (мање лековит) од шипка се може припремити тако, што се иста количина целих плодова прелије са 3 дл кључале воде, поклопи и држи на топлом месту 15—20 минута. Након тога се оцеди и заслади.

Класична припрема чаја: у 2—3 dl кључале воде ставити 1 кашику здробљеног шипка, промешати, поклопити и тако оставити око 2 сата на топлом месту. Након тога процедити кроз неколико струкова чисте газе или густе памучне тканине и по потреби засладити медом.




ШЉИВА ДИВЉА (Prunus pseudoarmeniaca) – плод је мањи од култивиране, светло љубичасте до тамно црвене боје. Расте самоникло по шумама. 100 g има 48 калорија. Садржи 14% воде, целулозе, пектина, органислких киселина (јабучна, лимунска), витамине C, групу B и антоцијане. Од минерала богата је калијем.

У нашој националној кухињи ретка су јела у којима се комбинује воће са поврћем, као и слатко и слано, али то је стална константа разних европских кухиња.
Ево неколико примера:

– десерт, послужити куване шљиве у црвеном вину са додатком мало шећера. Када се охладе умешати сок од лимуна.

-- додатак безглутенском хлебу, испећи у пећници 200g половина шљива (без коштица), док се не наборају. Охладити их и ставити у тесто безглутенског хлеба. Пећи у загрејаној пећници на 200°С да површина хлеба порумени.

– за воћни јогурт, ољуштити неколи шљива, извадити коштице, ситно исецкати, умешати у обичан јогурт и засладити медом.





ТРЕШЊА ДИВЉА (Prunus avium) – потиче од домаће која је временом подивљала и расте самоникло. Искључиво се јавља као појединачно стабло, угрожена је и законом заштићена. Плод дивље трешње је округла месна киштуница, црвене до црнољубичасте боје, веома здраво воће. Плод је нешто киселији у односу на домаћу трешњу. Једе се свежа, погодна ја за припрему џема, компота и сл. У 100 g плода има 60 калорија. Садржи 80% воде, целулозе, пектина, органских киселина (јабучна, лимунска, винска), витамина C, B и каротина. Од минерала богата је калијем.

Напомена: незреле трешње са с тврдом кожицом треба избегавати јер су тешко пробављиве и изазивају потешкоће органа за пробаву. Не препоручују се трешње јести пре оброка јер њихова лужната реакција кочи излучивање пробавних сокова (нарочито отежава пробаву меса). Семе трешње садржи гликозид, амигдалин који развија отровну цијаводичну киселину

Лековита својства плода (без коштице): у свежем стању отклања физичку и умну исцрпљеност, брзо делују код нерасположења. Петељке плода су богате танином, горким материјама, органским киселинама, фолином, шећером и минералима,, што омућава излучивање мокраће и избацивање каменца из бубрега и мокраћне бешике.


Чај од петељки трешње

Потребно:
1 шака петељки
1 l воде

Припрема:
У кључалу воду ставити петељке, кувати 2 минуте, поклопити и оставити 15 минута, оцедити у пити у гутљајима у току дана.




ТРЊИНА, трнина (Prunus spinosa L.) – зрели плод је коштуница округластог облика тамноплаве боје, до готово црне, величине око 1 cm, прекривена беличастом воштаном петељком. Зрели плод после неколико промрзавања губи опорост и стежућИ укус. Плод садржи 5-6% инвертног шећера, пектин, 20 mg витамина C, много танина, 2% органских киселинина (јабучна и др.) и воду. Плодови дозревају у августу и на гранама остају све до пролећа. Месо им је зеленкасто, трпко и кисело, а могу се јести када 2-3 пута промрзну. Плодови се беру потпуно зрели (готово презрели) и могу се сушити у пећници на температури око 40-45°С. Недовољно осушени плодови могу убуђати и постати неупотребљиви. Плодови трњине се могу припремити на разне начине: у воћне сокове, комптоте, желее, вино, ракију, сирће, ликер или врло укусан пекмез.

Лековита својства плода: делује септично (због садржаја танина), против пролива, исцеђен сок делује на запаљену слузницу органа за варење, а у облику компота добар је као тоник.




ЗОВА, базга (Sambucus nigra) – цвет садржи: самбуногрозид, рутозид, танин, етарско уље, смоле, холин, органске киселине, рузин кобалт и минералне састојке. Плод садржи: беланчевине, танин, пектин, антоцијан, јабучну и лимунску киселину и слуз.
Од цвасти (цвета) зове се припрема сируп, а од потпуно зрелих, укусних, црних (или тамно љубичастих) бобица кува се сок пријатне ароме или џем. У кулинарству се од зрелих бобица кува супа и прави укусна каша.

Напомена: сирове бобице обавезно треба кувати, јер обилују отровном супстанцом која изазива мучнину, повраћање и дијареју.

Обогаћени сируп од зове

Потребно:
40 цветова зове
5 + 2 l воде
50 g лимунтуса (5 кесица)
3 + 2 kg шећера
1 kg лимуна
5 g конзерванса


Припрема:
У 5 l прокуване и охлађене воде умешати лимунтус и потопити круне цветова зове. Цветови треба да стоје у води 22-24 сата максимално и неколико пута у току дана промешати. Сок зове процедити, усути 3 kg шећера и мешати да се отопи. Друго, у 2 l куване воде усути 2 kg шећера и мешати да се отопи. Додати сок од лимуна, кувати још 2 минута и охладити. Оба сирупа помешати заједно, умешати конзерванс и сипати у чисте боце. Чувати на хладном и тамном месту.





Текст преузет са https://www.bezgluten.net/