На подручју Пчињског округа, у последњих неколико година све је више интересовања за гајење купине, што је довело до подизања нових засада. Агроеколошки услови овог поднебља одговарају купини и уз примену препоручених агротехничких и помотехничких мера, успешно се гаји и даје високе и редовне приносе и одличан квалитет плода. У оквиру сортимента најзаступљенија је Чачанска бестрна.


Купина има нежне плодове са неравномерним сазревањем и без могућности дозревања после бербе. Због тога се берба обавља у више наврата (до 10 наврата) и у зависности од сорте и услова гајења може да траје више од 40 дана. Сорте се међусобно разликују по динамици сазревања плодова, па се неке беру сваког другог или трећег дана, док се неке могу брати сваких 5 до 6 дана, па чак и једанпут недељно.


У ову групу спада већина сорти без бодљи које су доминантно заступљене у нашим засадима. Време или моменат бербе одређује се на основу зрелости и намене плодова као и начина и дужине транспорта. С обзиром на то да плодови купине не могу да дозревају после бербе, потребно је бербу организовати у оптималном степену зрелости купине и у зависности од намене. Уколико су плодови намењени стоној потрошњи треба их брати у пуној зрелости – када су најквалитетнији, најукуснији, најароматичнији и најобојенији, или 1 до 3 дана пре – у зависности од удаљености тржишта, односно врсте транспортних средстава. Уколико су плодови намењени смрзавању, односно преради, такође их треба брати у пуној зрелости или 1-3 дана после. У оба случаја плодове купине не треба брати раније, јер остају кисели, мање укусни и слабије обојени, нити касније од оптималног времена за бербу, јер презрели плодови су неукусни и брзо пропадају.



Степен зрелости купине за бербу може се одредити органолептички (по карактеристичној интензивно црној, сјајној боји покожице, чвстоћи и укусу меса плода) или неком хемијском методом – на основу садржаја суве материје, шећера, киселина и њиховог односа и др. Купину треба брати по хладовини у јутарњим или поподневним часовима. Плодови купине су сочни и релативно нежни, па се морају брати пажљиво. Берба се углавном обавља ручно, обема рукама, на тај начин да се дланови шаке окрећу према горе и прстима плодови вуку ка себи. На длан истовремено пада по неколико плодова, који се одмах стављају у амбалажу, водећи рачуна да буду без петељке и чашичних листића. Напуњену амбалажу треба одмах склонити у хладовину да се плодови не би загревали.


Количина купина коју један радник може обрати зависи првенствено од особина сорте, родности, крупноће и од умешности берача, али се за један час може набрати од 5 до 10 kg. Плодови купине за прераду могу се брати и механизовано, при чему је учинак 4 hа за један радни дан. У току бербе треба вршити грубо класирање плодова, јер купина не подноси претресање. Најбољи плодови беру се за свежу потрошњу и за дубоко замрзавање – роленд. Остали плодови беру се за прераду (сокови, концентрати, вина, и др.).


Плодови купине који су намењени стоној потрошњи (посебно ако су намењени извозу) обавезно се класирају у три класе: квалитет екстра, квалитет I и квалитет II, и морају бити паковани у одговарајућу амбалажу. Важно је напоменути да амбалажа мора да је чиста, нешкодљива за људско здравље и да је прати прописна декларација.




мр Небојша Младеновић, дипл. инг.