Родност воћака је последица развитка воћака и једна је од најважнијих функција којом се одликују све воћне врсте. Добро познавање свих чинилаца родности и неродности воћака је од великог значаја јер се на томе заснивају све мере којима се појачава манифестација позитивних , а спречава или ублажује деловање негативних фактора. Формирање цветних зачетака у пупољцима је дуготрајан и веома комплексан морфогени процес који непосредно условљава родност воћака.


По правилу формирање цветних пупољака почиње непосредно по престанку интезивног пораста летораста, тј. у периоду од краја јуна када се обезбеде повољни услови за овај морфогени процес. На формирање цветних пупољака утичу услови средине, фитотехника, подлоге,старост и стање родности воћака . Тако да се листопадне воћне врсте могу поделити у три групе:


1. рани почетак формирања цветних пупољака од треће декаде јуна, до пред крај августа( јабука, крушка, шљива, трешња, вишња, бресква, орах, рибизла)




2.средње позни почетак од половине августа до половине септембра (кајсија,бадем,огрозд)



3.с позним почетком цветања-од друге половине септембра до почетка октобра (баштенска јагода,малина и купина)


Осим тога разлике постоје и у погледу сората, тако да постоји подела на : раноцветне,средње рано цветне,средње позно цветне,и позно цветне.


Формирање цветних пупољака је могуће само ако је бујност воћака умерена.Претерано бујне воћке су неродне а исто тако и ако су слабо бујне и изнурене , што значи да се највеће количине органских материја троше на пораст летораста а не на формирање цветних пупољака.




Снежана Драгићевић-Филиповић