У нашем воћарству шљива, несумњиво, заузима прво место. Говорећи бројкама на њу отпада око 65%. Што се тиче сортимента најзаступљенија је сорта пожегача, око 50%, а широко су распрострањене и чисто ракијске сорте: црвена ранка, метлаш, трновача, моравка, пискавац, беле шљиве, џанарике, петровке, мирисавке и друге.




Црвена ранка (Даросавка)

Црвена ранка (Даросавка) је свакако најраширенија домаћа ракијска сорта шљива. Сазрева у првој половини августа. Средње је бујна сорта са широко пирамидалном круном. Гране су крте и лако се ломе под теретом рода. Подноси и нешто лошија и сиромашнија земљишта. Доста је отпорна према гљивичним болестима. Цвета средње рано, мушки стерилна биљка и у прашницима нема полена. Метлаш, Трновача и Црношљива могу да послуже као опрашивачи. Врло родна сорта. Плод је ситан (17 g), елипсоидан, сличан Пожегачи, плаво црвен, сочан, пријатног укуса. Глођуша је. Даје ракију доброг квалитета. Може се прерађивати и у пекмез.



Црношљива (Пошарка)

Црношљива је стара аутохтона ракијска сорта шљиве ваљевског краја. Сазрева у трећој декади јула. Стабло је средње бујно, гране еластичне, округласто-пирамидалног облика. Склона је алтернативном рађању. Плод је ситан (15 до 16 g), округласто-спљоштен са јасно израженим шавом. Месо је зеленкастожуто, слатко накиселог укуса. Коштица је ситна и тешко се одваја од меса.Користи се за потрошњу у свежем стању, некад се и сушила, а данас се од ње прави добра ракија која служи за купажу са другим сортама. Толерантна је на све болести шљиве, као и на вирус шарке.




дипл. инг. Драгољуб Драгојловић