У јесен се одсеку једногодишње гранчице на 20-30 cm дужине, стратификују се у адекватној просторији и оптималним условима, а на пролеће се саде у нарочито припремљене леје, односно парцеле на баштенском земљишту или у стакларама на размаку 40-80 x 10-15 cm. Сађење се врши на такву дубину да изнад површине земљшта вире један до два лисна пупољка из којих ће се развити леторасти.


Из базалног дела резнице развијају се жиле, користећи резервне храњљиве материје и специфичне (хормноналне) материје за образовање корена. Дубина сађења резница у зависности је од агроклиматских услова. При условима тешког земљишта сађење треба вршити плиће и у косом положају да би се, при том, већи део резнице покрио земљом. У условима сушних рејона и лако пропустљивих земљишта сађење треба да се изврши на највећу препоручену дубину.



Брзина ожиљавања највећа је код резница посађених у добро аерирано и редовно наводњавано земљиште. Ожиљавање је утолико спорије и слабије уколико су дубина сађења и аерација лошији.


Уколико се користе тзв. резнице са петом – кратким делом двогодишње гранчице у основи резнице, ожиљавање је боље и лакше. Улога пете објашњава се на основу неких испитивања којима је утврђено да место у којем се летораст спаја са гранчицом која га носи представља препреку за кретање ка корену материја за образовање жила.




мр Небојша Младеновић, дипл. инг.