Разноврсни плодови воћа имају веома високе хранљиве вредности и квалитет са еколошког аспекта.Очување њиховог квалитета директно зависи од начина примарне дораде остварене у времену од момента убирања (бербе) до одговарајућег начина паковања и складиштења.


Најчешћи начин примарне обраде је дехидрација-сушење.Одвођење вллаге сушењем је једино прихватљиво ако се то чини загрејаним агенсом (ваздухом) индиректним путем.То практично значи сушење загрејаним чистим ваздухом,без присуства гасова насталих сагоревањем горива.То подразумева сушара поседује уређаје - размењивачи којима се топлота настала сагоревањем горива,преноси индиректно на ваздух.


Савремена сазнања када је реч о квалитету сушених произво да указују да директно сушење,при чему се користе продукти настали сагоревањем (гасови) сами или помешани са ваздухом могу имати разна токсична својства.


Улагања у облекте треба да су што је могуће мања. Посебна пажња се треба посветити квалитетној изолацији.Уграђен систем за рециркулацију треба да омогући прецизно подешава ње количине загрејаног ваздуха мале влажности у процесу сушења.Површина на коју се смешта материјал за сушење треба да омогући да се загрејан ваздух усмери и креће само преко површина на коме се налази материјал,а то се постиже и одгова ајућим усмеривач - завесама којима се затвара празан простор око леса.


Сушаре треба да по могућству буду конципиране као мобилне са одговарајућим капацитетом.Чињенима да већина плодова који су у примарној преради намењени сушењу,након убирања су подложна губитку квалитета у свежем стању.



Поред тога значајан утицај на квалитет има и транспорт лошом путном мрежом, где може доћи до механичких ошећења свежих плодова,тако да се у великој мери губи њихов квалитет. Осушени плодови количински су знатно мањи тако да је обим транспорта у односу на транспорт свежих плодова знатно мањи.За транспорт осушених плодова нису потребни посебни услови амбалаже као што је случај код свежих плодова.



Евидентан проблем недостатка енергије што се пре свега односи на фосилна горива,с временом ће постати све актуелније обзиром да је његова количина ограничена.То упућује на нужност изналажења алтернативних извора енергије садржане пре свега у биљним материјалима,који у пољопривредној,нарочито воћарској производњи најчешће представљају нуспродукте (остаци резидбе,коштице плодова,...).


дипл.инг.Дејан Јоцић