Најважнији посао у јулу је очување влаге у земљишту, јер је ово најсушнији месец у години. Зато свуда где за то има услова, воћњак треба заливати. Наводњавањем се јесењим и зимским врстама и сортама воћака побољшава квалитет плодова и повећава родност. Осим тога, у летњем периоду већина воћних врста образује цветне пупољке који ће дати род у наредној години.


Ако нема услова за наводњавање, земљиште у воћњаку треба чешће прашити због уништавања корова и разбијања покорице, јер се тиме у великој мери чува влага. Познато је да два прашења вреде колико и једно наводњавање. На стрмим површинама, које се због ерозије земљишта не смеју обрађивати, траву треба редовно косити и разастирати је у воћњаку, пошто и ова мера доприноси бољем чувању влажности.


Једна од важних агротехничких мера у малињацима је уклањање свих прошлогодишњих изданака који су донели род, и то одмах после бербе. Мало је пољопривредника који спроводе ову меру, због чега малињаци страдају од болести и штеточина, а изданци који тек треба да донесу род заостају у развоју. Истовремено с одстрањивањем старих изданака треба одстранити и сувишне једногодишње. Тако ће се изданци који су остављени за род боље развити.



Обично се остављају најбољи изданци, најчешће 8-10 по жбуну, размак између њих треба да буде најмање 15-20 cm да би имали што више простора и ваздуха за пораст и развиће. По завршетку бербе малињак треба пођубрити азотним ђубривом: на киселим земљиштима КАN-ом или нитромонкалом (2 до 3 килограма по ару). У јесен, пре дубоког орања, малињак треба пођубрити минералним ђубривим NPК 8:12:26 или 8:16:24 (4-6 kg. по ару), а онда заорати.


После бербе, у току лета, малињак треба неколико пута и опрашити да би се у земљишту сачувала влага и изданцима који ће донети род у наредној години омогућио несметан пораст и развиће.




Глишић Драгољуб
саветодавац воћарства и виноградарства