Перуанска јагода



Од егзотичних воћних врста, за које се све више употребљава маркетиншки израз “супервоће”, с обзиром на еколошке услове, промену климе, у континенталној Србији могу успевати разне врсте јагодастог воћа. Из гастрономских и из здравствених разлога добро је понекад пробати храну која потиче из најудаљенијих крајева земљине кугле. У том је смислу занимљиво егзотично воће и поврће, које је посебно омиљено у воћним салатама, соковима и коктелима, а готово свим врстама заједничко је да су богате здравим воћним шећерима, витаминима и минералима (посебно антиоксидансима јер многи антиоксиданси имају и особину да храни дају боју – од жуте и зелене до наранџасте, црвене и љубичасте).



Physalis peruviana – знана као “љубав у кавезу“, позната још као дивља трешња. Такође је позната као „Инка воће“.






Перуанска јагода је једногодишња биљка из породице помоћница у којој се налазе многе познатије врсте (парадајз, кромпир).те би било пожељно да се не узгаја близу тих култура због заједничких болести које их нападају. Најбоље позиције за сетву су места изложена дуготрајном деловању сунца, али исто тако и места заштићена од излагања јаким ветровима.


Биљку је најбоље узгајати из расада тако да се након посејаног семена у контејнере и добијања расада, изврши пресађивање у за то одређена места у врту. Добро је, још у јесен предвиђена места нађубрити стајњаком или другим органским ђубривима. Семе које се сеје у пластичне или друге посудице сеје се на дубину од 1 cm и након њиховог ницања пресађују се у лонце сa земљом за цвеће.У пролеће, се врши пресађивање на отворено након престанка опасности од мраза на размак од 60x80 cm.


Биље су доста робусног раста, досегну висину и до 1,5 m, а стварају и постране гране (7-10 грана). Пожељно је заливање водом два пута дневно. Када нарасте до висине од 40 cm висине, главна стабљика мора се приврезати уз колац, а након јачања биљке, пострани избоји пусте се да расту па се и они после држе под контролом.



Ретко је нападају болести и штеточине, а против њих може се употребити приправак од коприве или да уз физалис буде посађен лук и бели лук. Врло је погодна за узгој у заштићеном простору и подноси температуре до 0 °С. Сади се у рано пролеће, ради ранијег цветања и обилнијег рода, те да стигну дозрети плодови до мраза. Једна биљка даје чак 100-150 плодова.



Цветање почиње у јуну/јулу, а цветићи су жуто-црни. Након цветања на месту цвета се формира зелени лампион унутар којег се развија плод. Кад лампион пожути, плод је зрео и наранчасте је боје, те изврсног окуса. Плодови су заштићени малим лампионима жућкасте боје. Унутра је жућкаста чврста бобица величине трешње помало реска, киселкаста али ипак врло угодног укуса. Перуанска јагода је омиљено воће латинско-америчке кухиње, а користи се за припрему сосева који се послужује уз тортиље или зелене чили папричице пржене у тесту. Плод садржи пуно витамина С, може се јести сиров или се укувава у мармеладе, али свеж се не препоручује појести више од 6 одједном.



Слаткасте бобице једу се свеже и саставни су део воћних салата у комбинацији с осталим воћем. Садржи витамине А, C, B1, B2, B6, B12 и пуно фосфора, 16% протеина, што је врло висок проценат за воће.Научна истраживања показала су да саставни делови плода, полифеноли и/или каротеноиди, показују противупалне и антиоксидативне особине.





Текст преузет са https://www.agroinfotel.net/