УПОЗОРЕЊЕ ВОЋАРИМА КОЈИ ВРШЕ ЗЕЛЕНУ РЕЗИДБУ.


Зелена резидба у воћарству подразумева одсецање сувишних младара и дела зелене масе из круне воћака у току вегетације .Зелена резидба се може изводити у циљу формирања узгојног облика или касније ради регулисања родности.


Код родних стабала се зеленом резидбом уклањају водопије и сви сувишни младари, тиме се на самој крошњи воћке стварају повољни услови за диференцирање родних пупољака. Истовремено се смањује и непотребна листна маса,повећава се проветреност круне, заштита се лакше спроводи и смањује могућност појаве болести.
Плодови у оваквим условима боље осветљености имају лепшу боју.


Зелена резидба се може спроводити од самог почетка вегетације а најчешће када су младари 15-20 cm дужине све до јула месеца када су младари већ видно одрвенели. Рано уклањање младара има за последицу поновно избијање мањег броја нових младара које треба такође одстрањивати.


Треба имати на уму да касно извођење летње резидбе може изазвати нагло осунчање плодова који су до тада били у сенци и њихово брзо пропадање од сунчевих ожеготина.


Водопије се са стабала уклањају до основе. Код коштичавих врста воћа, ради бољег диференцирања цветних пупољака, након бербе се изводи прекраћивање једногодишњих прираста око ¼ дужине.


Зелена резидба по правилу делује депресивно на биљку јер јој се прекраћују делови који су активни у стварању хране за биљку.Ова мера код млађих и мање бујних стабала или се не спроводи или је слабијег интензитета, док код бујнијих стабала треба бити јачег интензитета, а све у циљу одржања баланса између бујности и родности.



Последице непланског уклањања грана при зеленој резидби -ожеготине од сунца на плодовима



Екстремно високе температуре утичу на појаву ожеготина на плодовима. Штете понекад потенцирају сами произвођачи агротехничким мерама. Агротехничке мере, које могу повећати опасност од појаве ожеготина од сунца, су:



1. Зелена резидба код коштичавих врста воћака,



2. Одстрањивање листова у зони грожђа у виноградима.




На плодовима воћака који нису заштићени лишћем, најчешће на јужном или југозападном делу крошње, јављају се штете. Ожеготине од сунца могу се појавити и на листовима воћака. У већем интензитету јављају се ожеготине у воћњацима у којима се обавља зелена резидба.


Након зелене резидбе плодови и листови воћака, који су до тада били у сенци листова и грана, које су резидбом одстрањене, директно су изложене сунцу. Листови и плодови, који су се налазили у сенци пре зелене резидбе, нису толико отпорни на директне сунчеве зраке па на тим деловима често долази до оштећења . Штете на плодовима воћака разликују се од врсте воћа, сорте, а зависе и од фенофазе развоја плодова.


У виноградима се обавља скидање листова у зони гроздова након чега се на листовима и гроздовима јављају слична оштећења као код листова и плодова воћака. Оштећења на гроздовима се разликују зависно од фазе гроздова у којој је дошло до појаве штета и од сортимента.




дип.инж.воћарства и виноградарства Дејан Тонић




По неким поделама имамо три типа подела ожеготина:


- оштећења епидермалних и субепидермалних ћелија која настају када температура површине плода мало преко 50 степени. Тада ткиво некротира.

- оштећења епидермалних ћелија и ту долази до промене боје повређеног дела покожице.

- фотооксидативна оштећења настају услед наглог излагања засењених плодова Сунчевом зрачењу.


Ова последња настају код прејаке залене резидбе која се нестручно изведе а буде од кључног значаја.


По неким истраживањима степен производног ризика у Србији највећи је у Смедереву и Александровцу 13.2, Јагодини 12.6 и Неготину 12.0. Такође треба напоменути да температура оних делова плода који су дирекно изложени Сунчевом зрачењу у односу на температуру ваздуха може бити и 15-18 степени, док засењени делови имају око 8. До ових разлика долази не само због температуре ваздуха већ и због интезитета Сунчевог зрачења, брзине ветра, интезитета транспирације, влажности ваздуха, величине плода...


Реално гледано, штете које настају као последица оштећења плодова од ожеготина се мере милионским износима. Због глобалнг загревања и повећања вредности УВ зрачења у будућности се могу очекивати и већи производни губици.



Марковић Бобан Дипл. Инж. пољопривреде