Ово је стара помотехничка мера којом се успорава бујност воћака ( јабуке, крушке ), а у последње време се примењује и код трешње. Овом мером се задржавају храњиве материје у круни и смањује се њихово премештање у коренов систем, што утиче на смањење бујности и појачано образовање цветних пупољака.


Прстеновање се врши на деблу или раменим гранама. На деблу се око 10 cm испод прве рамене гране, а на раменим гранама се при основи изреже кора у виду прстена све до дрвета. Прстен треба да буде широк до 0,5cm, што зависи од дебљине дебла, односно рамених грана. Ако је прстен ужи, рана ће брзо да зарасте па се се неће постићи жељени циљ, а ако је широк неће моћи на време да зарасте. Препоручује се да прстен буде два пута шири од дебљине коре.



Обавља се пре почетка диференцирања цветних пупољака у првој половини маја, а најбоље је уколико се ова операција обави у почетку вегетације. Исецање коре се може извести и у виду спиралног прстена, који је мање ризичан од кружног исецања. У новије време се уместо прстеновања препоручује засецање коре ножем само наоколо без вађења коре – прстена, при чему се праве два таква прстена на размаку од 2 – 5 cm.


Прстеновање грана може се обавити и везивањем једног или два реда жице, где се зица благо усеца у ткиво дрвета. Уколико су стабла изразито бујна уместо прстеновања дебла треба користити еластични челични лим или дебљу гуму, а преко њих се затажу два реда жице у виду појаса. Ови појасеви се стављају на средину дебла, после кретања вегетације ,а најкасније до почертка маја и задржавају се више година све док стабло не почне да рађа када га треба и скинути.



Живомир Николић