Месец новембар је месец садње воћа и винове лозе.Да ли сте размишљали о садњи боровнице и прављењу еко сокова од ње? Сеоски туризам је у развоју, странци желе природне сокове, цена је секундарна по значају.


Боровница успева на надморској висини између 300 и 800 m, у јужним локалитетима до 1000 m. Изнад ових висина плодови високожбунасте боровнице појединих година не могу да дозре и накупе довољно шећера па је тамо гајење ризично и у том случају искључиво треба бирати раностасне сорте. У топлијим и ниским пределима не накупи довољно ниских температура које су потребне за редовну родност. Најбољи положаји су северни и северо западни јер боље задржавају влагу. Јужне експозиције треба избегавати посебно на мањим надморским висинама због јаког загревања земљишта и губљења влаге. Нагиб терена треба да је од 3-5 степени. Природни индикатор успешног гајења боровнице је близина четинарских шума у којима има црног бора.


Оптималан садржај хумуса у земљишту за гајење је 7-10% . Лака, структурна, добро дренирана и добро аерирана кисела земљишта богата хумусом одговарају боровници. То су пре свега шумска земљишта богата остацима насталих распадањем шумских састојина, гајњаче, делувијална земљи шта са пуно хумуса у подножју планинских висова, вишегодишњи пашњаци.


Хумус помаже у заштити осетљивих коренова тако што спречава изненадне промене рН вредности, влажности и температура земљишта. Киселост земљишта треба да буде између 4,2 и 4,8 са врло малим одступањима. Она мора да се редовно контролише мада је свако одступање веома брзо визуелно уочљиво на жбуну. Дубина земљишта треба да је од 30-50 cm, а што је дубљи слој богат хумусом то је успех у гајењу боровнице бољи. Ниво подземне стајаће воде треба да је на 50 cm од површине како не би угрожавао њен опстанак. Земљиште мора бити сталне умерене влажности, а недостатак влаге надомешћује се уградњом система за наводњавање.


Боровница подноси до -30 степени С, а оштећења су мања ако је она у дубоком снежном покривачу који није претерано сабијен. ППМ могу оштетити отворени цвет на -3,1 степени С што је ипак ретко јер касно цвета (друга половина маја). При крају цветања млади плодићи страдају на -2 степена С, а формирана бобица и на 0 степени С. Ниске температуре у марту могу значајније оштетити боровницу. Високе летње температуре штетно утичу на боровницу. Плодови брже дозревају, ситни су и неквалитетни, а на 35 -40 степени С долази до сушења жбуна јер корен, без коренових длачица не може довољно да усвоји воде колико се изгуби транспирацијом. Тада је потребно и орошавање.



Светлољубива је биљка. У засени смањена је фотосинтеза што директно утиче на број и квалитет родних пупољака. У облачном лету плодови се слабије развијају и раније опадају, а родност жбуна се знатно смањује.


За успешно гајење потребно је од 900-1400 mm воденог талога годишње од чега преко 1000 mm равномерно распоређених у периоду вегетације, а РВВ изнад 80%.


Град наноси значајне штете како плоду и листу тако и једно годишњим леторастима и старијем дрвету.Штете су вишегодишње. Жбун се тешко опоравља, а обнавља се тек за 2-3 године после интензивних резидби у циљу његове обнове. Птице такође представљају значајан проблем па се засади често морају заштитити мрежама.


Локалитети који у погледу педоклиматских особина одговарају за гајење боровнице у нашој земљи најчешће су у планинским и припланинским теренима често доста удаљени од већих насељених места и без добре путне мреже. То значајно утиче на повећање трошкова производње (превоз радника) и пад квалитета плодова због дугог транспорта лошим путевима.



дипл.инг.Дејан Јоцић