Zdrava Srbija Instagram

Караманка


Воћарство, 06.06.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Сорта непознатог порекла. Настала је у Малој Азији, у месту Караман, по чему је и добила име, а где се данас и највише гаји. Међутим, и у нашој земљи се могу наћи појединачна стабла ове сорте.


Дрво јој је средње бујно, врло великих размера. Могу се начи стабла са висином круне и преко 12 m, ширине 18 m и пречником стабла око 0,9 m. Рано прородева, редовно рађа. Дуговечност дрвета је 120 до 150 година.


Гране се гранају под већим углом. Под теретом рода постају висеће. Рађа претежно на једногодишњим и дугим родним гранама. Родни пупољци су ситни и прекривени чврстим љуспастим листићима. Лист је јајолик, гладак, упадљиво зелене боје, на дугој петељци. Цвета средње рано. Полен јој је лош. Опрашивачи непознати.




Плод је средње крупан, издужен и асиметричан. Тежина плода је од 100 до 160 g, дужине петељке 4 до 7 cm. Покожица је зелено-жута, чврста са сунчане стране, неравне површине, преливена бледим руменилом. Месо је бело, са жутом нијансом, сочно, слатко-накиселог укуса, у сушним годинама има опор укус. сазрева у другој половини августа. Транспорт подноси добро.


Дрво је издржљиво према мразу. Тек на температури од -25,5 °С измрзавају цветни пупољци. Цвет је средње издржљив према мразу. Осетљива је према суши. Добро успева у планинским крајевима. Има кратак период зимског мировања. Осетљива је према фузикладијуму, нарочито на нижим теренима.



дипл. инг. Драгољуб Драгојловић


Bookmark and Share

Mala Pijaca