О питомом кестену као врсти дрвећа и о кестеновим шумама као посебним вегетацијским јединицама има података и радова и код нас и на страни. Међутим, питоми кестен у условима Србије је недовољно проучена врста дрвећа.

Питање питомог кестена у Србији, има вишеструки значај. Са једне стране, то је једна економски значајна врста дрвећа из наших шума, чије форсирање и проширење ареала захтевају интреса наше привреде ради обезбеђивања сировинске базе за танинску индустрију. Са друге стране, због веома различитих услова средине у појединим крајевима наше земље, питоми кестен се показао као прилично пластична врста дрвећа, прилагодљива на различите услове средине, са приличним дијапазону валенци појединих еколошких чинилаца. Имајући у виду да је питоми кестен у Србији, где су његова налазишта спорадична и реликатног карактера, врло интересантна биљна врста проучавање питомог кестена се намеће као потреба од знатног научног интреса.


Питоми кестен је једна од најкориснијих и економски најзначајних врста шумског дрвећа. Економски значај питомог кестена може се сагледати из више аспеката.

1. Кестеновина као грађевинско дрво

У грађевинарству за израду дрвених конструкција, бродоградњи и водоградња, као рудничко дрво.



2. Кестеновина као сировина за дрвну индустрију

За дрвну индустрију кестеновина је погодна сировина, те има разноврсну примену: за израду дасака, греда, гредица и пакета, шперованог дрвета, и панел плоча. А отпаци се користе у фабрикацији плоча иверица, у индустрији намештаја.



3. Кестеновина као сировина у индустрији танина

Не само дрвна маса, већ и сви органи код кестена садрже знатне проценте танинских материја. Питоми кестен је значајна домаћа сировина за танинску индустрију, јер у најкраћем временском периоду добија најексплоатабилније проценте Танида.



4. Кестеновина као сировина у индустрији целулозе и папира

Кестеновина се користи као сировина и у индустрији целулозе и папира. Папир добијен од кестеновине има све особине средње финог папира.



5. Кестеновина као воћка и као храна

Питоми кестен почиње рано да плодоноси - обично око 5-6 година ако је на осамици, или 8-9 година ако је у шумском склопу. Хемијска анализа потпуно дехидрисаних плодова, дала је следеће резултате: шећерних материја 83%, масних материја 2.7%, азотних материја 6.4%, нешећерних материја 5.5%, пепела 2.4%. Од плодова питомог кестена у неки земљама Средоземља добија се брашно, од којег се израђује хлеб. Сем тога, плодови питомог кестена садрже и витамине, као витамин В, антискробичног витамина С има у истој сразмери као и код лимуна. У лишћу кестена има витамина К.

У Хиландарском медицинском кодексу бр.517 о заразним болестима, који потиче из 15. века и који се сматра као прво медицинско дело код Срба, препоручује се да реконвалесценти после прележаних заразних болести узимају ради јачања храну од плодова кестена са лимуном или поморанџом.

Мана му је што није лако сварљив, па се не препоручује лицима са слабим органима за варење.

Поред коришћења за исхрану људи, плодови питомог кестена се користе и за исхрану и тов домаћих животиња.



6. Кестен као медоносна биљка

Питоми кестен је значајна биљка за развој пчеларства. Пчелари га цене као високопродуктивне медоносну биљку, јер има обилан полен и много нектарија.



7. Кестен као лековита биљка

Дрво, кора и језицима кестена имају висок проценат танина, те служе као адстрингенс. У листу кестена има танина, пектина, па служе као антицатаррхале. У листу кестена има веома много и витамина К, који служи за заустављање крварења. Одвар лишћа кестена је одлично средство против катара плућа и бронхијалне астме. Екстракт из кестенове коре за заустављање пролива. Уље из кестенових плодова има разноврсну примену у медицини за стомачна обољења.



8. Кестен као декоративно и парковно дрво

Питоми кестен је веома декоративна врста дрвећа, нарочито ако се налази на осамици иу ретком склопу, јер само тада има велику и широку круну са робустним гранама. У парковно засадима кестен је врло погодан због свог лепог хабитуса.




Из анализе користи које нам пружа питоми кестен види се да је то економски веома вредна врста дрвећа, која заслужује да се више орсира на одговарајућим теренима, како на огољеним површинама тако иу склопљеним састојинама.


До сада се знало да је питоми кестен врло делотворан у лечењу упаљених вена, а с обзиром на то да у себи садржи мало натријума, препоручује се у исхрани бубрежних и кардиоваскуларних оболења


Питоми кестен или castanea sativa, горски кестен, костањ, марон, марун је високо дрво с бујном и великом крошњом. Она годишње даје и до 200 kg плода а стабло може да буде старо и до 500 година. Некада су огромне кестенове шуме прекривале велик део Европе, а данас су се задржале на већим пространствима у медитеранским земљама.



Кестен као храна има високу енергетску вредност, а главни састојак му је скроб, којег има око 44%, затим шећер, око 4%, беланчевина и око 2% масти.

Витамини у кестену: богат је витаминима групе В (врло велика количина витамина В1), витамином А, а има и мало витамина С.

Минерали у кестену: калијум и фосфор су нсјзаступљенији, а садржи и калцијум, магнезијум, сумпор, хлор, гвожђе, бакар и манган.

Будући да је сиромашан натријумом, врло је погодан у исхрани болесника код бубрежних и кардиоваскуларних обољења.

Енергетска вредност плода кестена у 100 грама је 878 Кј (215 kcal). У плоду има ескулина, стерола, кверцитина, кумиранских деривата.

У гастрономији се од кестена припремају разне супе, чорбе, пиреи, додаци јелима те посластице. Плод је врло укусан и печен, и куван.

Брашно од кестена, због своје лаке пробављивости, погодно је у исхрани исцрпљених, старих особа и деце. Хлеб направљен од кестеновог брашна угодног је мириса, слатког укуса и остаје дуго свеж. Кестеново брашно користи се само или помешано с брашном од житарица, за прављење хлеба и пецива.
Кестен има предност у односу на житарице јер делује базично те је погодан у исхрани оболелих од реуматских болести и гихта.


Како се добија кестеново брашно
С кестена се скине спољна, тамна љуска те се потопи у топлу воду у којој треба да стоји док се унутрашња смеђа опна не буде могла лако ољуштити. Тада се опере и остави на сушењу. Затим се уситни миксером и тако се добије брашно.



Слободан Мартиновић, дипл.инг.агрономије