Брекиња (lat. Sorbus torminalis) је листопадно дрво из породице ружа. Природно је распрострањена у западној, средњој и јужној Европи, северној Африци, Криму, Малој Азији и Кавказу.


Јавља се до 1000 m надморске висине. Расте по брдовитим и планинским шумама и обронцима, најчешће појединачно, а ретко у оквиру малих шумских заједница храста. У мешаним шумама се среће и са стаблима јаребике и мукиње. Воли кречњачку подлогу, сунчано и суво тло.


Дрво брекиње је средње бујно, висине 12-16 m, густе, јако разгранате круне, издужено округластог облика и правог дебла. Кора дрвета је у младости сјајна .Са старошћу кора испуца плитко, направилно, уздужно и попреко и поприма тамно смеђу боју. Цвета у мају и јуну, цветови су беле боје, скупљени у цваст.


Плод брекиње је коштуница, најчешће крушкастог облика смеђе боје, са светлим тачкицама а сазрева у септембру. Изузетно је богат сувом материјом. Садржи скроб, шећер, минерале, витамин С, каротеноид, танин, пектин и органске киселине.



Плодови се користе у исхрани. Свежи плодови су опорог укуса. После мразева у фази гњилости постају кашасти, слатки и укусни. У том стању се користе за јело и прераду у пекмез, мармеладу или компот. Од осушених плодова некад се правило и брашно. Некада су се од плодово брекиња производила алкохолна пића. Брекиње садрже велике количине танина, па су у народној медицини и фармацији биле кориштене као лек за заустављање пролива. По изгледу плода брекиња је доста слична мушмули.




Драгољуб Глишић, инг.
Стручни сарадник за воћарство и виноградарство