Воћке могу да се саде од јесени до пролећа, али јесења садња има низ предности


Поједини воћари, а посебно почетници и викендаши, сматрају да ништа није лакше ни једноставније него садити воћке. У основи, сама техника сађења је врло једноставна, али од квалитета извођења радова при садњи у знатној мери зависи пријем и успешно напредовање посађених воћака.



Како садите - тако берете

Ако је земљиште на коме ће се засадити воћке раније припремљено риголовањем или дубљим орањем, онда га пре садње треба подрљати или исфрезирати да би се поравнало. Међутим, ако су копане јаме, онда њих треба бар недељу дана пред садњу затрпати да би се земља могла да слегне, а воћкице ће се садити у мање јаме које се копају поред колца, непосредно при сађењу.



Припрема садница

Пријем воћне саднице у великој мери зависи од тога како је припремљена за сађење. Припрема се састоји у скраћивању жила и потапању у кашасту масу. Скраћују се све оштећене жиле до здравог места, а исто тако и предуге жиле до здравог места, такође и предуге жиле које би ометале сађење и то оштрим воћарски маказама. Пресеци треба да буду равни и прави, да би били што мањи, ради бржег зарашћивања. Овако орезане жиле треба одмах потопити у кашасту масу направљену од једнакаих делова свеже говеђе балеге и земље иловаче, разређене до густине каше. Ово повољно делује на коренов систем воћкице, јер га штити од брзог исушивања.

Ако су саднице добављене са веће удаљености, и ако су у путу провеле дуже од два-три дана, тада им корен треба држати у води 12 до 24 сата, да би им се повратила свежина. Надземни део воћне саднице приликом јесењег сађења се не орезује, већ се то чини у пролеће, уочи кретања вегетације.



Техника сађења

Воћке треба да саде два радника. Један од њих мотиком нанесе у јаму растреситу земљу до потребне висине и то у виду кртичњака. Помагач ставља садницу на направљену хумку у јами, водећи рачуна да се она не засади плиће или дубље него што је потребно. По правилу воћкицу треба засадити на ону исту дубину на којој је и била у растилу. То се лако уочава по боји коре. Део саднице који је био у земљи је блеђи од оног изнад земље.

Саднице окалемљене на вегетативним подлогама обично се саде за три до четири центиметра дубље него што су биле у растилу, због бољег укорењивања. При стављању саднице у јаму треба јој жиле правилно распоредити, без савијања. Пошто се одреди дубина на којој ће се засадити воћкице, друга особа (помагач) мотиком наноси ситну земљу на жиле, па је добро нагази, да би што боље налегла на њих. После тога се преко те земље стави пет до десет килограма добро згорелог стајњака, па преко њега опет слој ситне земље, и опет се мало нагази. Ако је при сађењу коришћен колац, онда се посађена воћкица привеже за њега на два места пантљиком у виду такозване осмице.

Ако је приликом сађења земља сува и нема изгледа да убрзо падне киша, онда посађене воћкице треба залити са по пет до шест литара воде, чиме ће се створити повољнији услови за пријем. Пре заливања око сваке саднице треба направити левкасто удубљење у виду чиније, па у њега сипати воду. Када вода ишчезне, односно када је земља упије, чинију покрити ситном земљом или, још боље, добро згорелим стајњаком у дебљини од три-четири центиметра. Тиме је сађење завршено.




Преузето са https://www.domacin.rs/