Укусни и освежавајући плодови мушмуле богати су минералима, пектинима, угљеним хидратима, органским киселинама те благотворно делују на људски организам. И поред тога, због семенки их многи нерадо користе. Из тог разлога посебно су интересантни генотипови без семена. Рандман оваквих плодова је 95 %, односно могу се цели искористити.

Захваљујући дугогодншњем раду и трагању др Михаила Николића, професора Пољопривредног факултета у Земуну, један такав генотип пронађен је 1994. године у околини Свилајнца, у Поморављу, по чемује добно име "поморавка".

Стабло је старо око осамдесет година и висине седам-осам метара. Има увијено дебло и ретку, разгранату крошњу пречника око шест метара. Сматра се да није калемљено, јер се спојно место не уочава, нити се то може поуздано утврдити. Гране су дуге, витке, увијене, доста ретке, повијене према земљи. Отуда утисак дубоке старости и изнурености. Принос се не зна, а једногодишњег прираста скоро да и нема, што је знатно отежало преношење на друго место.


Добре особине ове мушмуле биле су пресудне да се сачува од пропадања. Калемљењем на провансалску дуњу Ва 29 произведене су садиице, које су посађене у мале огледне засаде у Жабарима, Чачку и Ивањици. Током 2004-5 године урађена су прва помолошка мерења плодова стандардним методама. Поређена је с домаћом, обичном мушмулом из околине Чачка и генотипом крупног плода «Расна», који је селекционисан у истоименом селу код Пожеге.

По речима др Николића, младе воћке су задржале већину добрих особина. Прородиле су у другој години. Принос се постепено увећавао, а поједина стабла су у петој години дала и преко 20 килограма плодова. Плод је купаст, тамносмеђ, масе 8,25 грама. Покожица је чврста и незнатно храпава. По површини су дискретне тамносмеђе лентицеле, што му да је леп изглед. Бере се крајем октобра и почетком новембра и чува неколико месеци. За то време угњили, па светло месо постане тамно-смеђе и изгледа као паста. Има слатконакисео, освежавајући укус и дискретну арому. Чашично удубљење је плитко, отворено, са сасушеним чашичним листићима по ободу. Петељка је веома кратка, па сепри берби често ломи и део плода. Рандман ове мушмуле је 96,5 % и одличног је квалитета.




Лист је елиптичан, с лица тамно, а с нааличја, пепељастозелен. Кратка лисна дршка има два округласта залиска.До сада ни једно стабло није напала бактеријска пламењача коју изазива Erwinia amylovora. Ипак, др Николић напомиње да се на основу досадашњег посматрања не може говорити о степену пољске отпорности према овом патогену због малог броја испитаних стабала.

"Поморавка" има низ предности над другим мушмулама. Може се користити свежа и за разковрсну прераду. Драгоцена је у оплемењивачком раду, за стварање сорти мушмуле без семена задовољавајуће крупноће плода. Треба је више ширити и што пре пренети у националну банку гена да би се сачувала.


Мушмуле треба брати после једне до две јаче слане. Ако благо измрзну, брже и равномерније угњиле, губе трпкост и постају укусније и ароматичније. Ранија берба се не препоручује, јер се неповољно одражава на квалитет. Плодови се беру ручно и ређају на лесе, у слоју 6-10 cm. Прекривени чистом сламом или ливадским сеном, постепено ће да угњиле.



Снежана Малиновић