Проређивање плодова у савременој производњи брескве је неодвојиви део пролећне резидбе, чиме се регулише оптерећење воћке родом, крупноћом и квалитетом плодова. Резидбом се углавном регулише број родних грана и вегетативна снага стабла, а проређивањем се регулише оптерећење родних грана, односно усклађује број плодова и лисна површина која треба да их храни.


У повољним условима какви су били овог пролећа, оплођено је знатно више цветова што преставља велико оптерећење воћке родом, нарочито код крупноплодних сорти. Зато је неопходно обавити проређивање плодова у циљу повећања крупноће и квалитета плодова. Оптерећење једне родне гране зависи од крупноће плодова и времена дозревања. Ране сорте имају ситнији плод од 80-100 g, средњестасне 120-150 g, а код позних сорти просечна крупноћа плода је од 180-200 g. Препоручује се да се код раних сорти остави до 5 плодова на грани, код средње раних 4 , а код позних сорти 3 плода. Проређивање плодова треба обавити пре почетка формирања коштице плодова.



Оптималан рок за проређивање је 20-30 дана после оплодња. Редослед проређивања треба прилагодити времену дозревања. Прво се проређују плодови раних сорти, затим средње ране и на крају позне сорте


Ручним проређивањем прво се уклањају дефектни – повређени плодови као и плодови близанци. Остали плодови на гранчици се проређивањем наизменично распоређују, тако да између њих остаје приближно једнак размак који се креће од 10-15 cm, у зависности од сорте. За добар квалитет плодова брескве, треба обезбедити одређен однос броја плодова и лисне површине. На 20-30 листова треба оставити један плод.


На мајским китицама обично се остави само по један плод да би се поред њега развио бујни младар који ће за идућу годину бити родна грана.




Дипл. Инг. Живомир Николић