Малина је воћка у засадима са густим склопом биљака и добром родношћу изданака. Самим тим захтева интензивну негу, правилну резидбу, адекватно ђубрење и друго у одржавању засада. Управо од начина спроведене неге директно зависи висина приноса, квалитет рода и дужина експлоатационог периода, односно целокупна економичност производње овог воћа.


Након пролећног проређивања, везивања и скраћивања једногодишњих изданака за текући род у редовној нези итекако значајну операцију представља уклањање првих серија младих изданака малине. Ово су мере у засадима које би требало изводити у 3 до 4 наврата и то од почетка кретања малине до краја маја, односно у периоду када ови изданци масовно избијају и интензивно расту, користећи веома повољне услове водно-ваздушног режима у овом периоду године.


На само цветање, заметање и сазревање плодова, али и диференцијацију цветних пупољака за наредну годину јако утиче интензивни пораст „превремених“ изданака малине. Не сме се дозволити да они прерасту висину 10 до 15 cm, како не би дошло до одрвењавања њиховог базалног дела, а самим тим и тежег уклањања. Њихово елиминисање из засада може се вршити механичким путем, до основе, најчешће у нашим мањим засадима, и применом хербицида ( пр. грамоксон ), када се истовремено могу уништавати и корови и ниске родне гранчице.


Важно је обавити закидање оваквих изданака до саме земље, јер ће се, у противном, из остављеног дела изданка развити превремене гранчице, чиме се беспотребно троше влага и хранљиве материје самој биљци. Tе гранчице су често и заражене гљивичним патогенима, чиме су директни извор инфекције новим, младим изданцима.



Овим радовима у малињаку доступне залихе влаге и хранљивих материја усмеравају се у родне изданке, што се директно одражава на функционалније и потпуније оплођење, бољи пораст и наливање плодова, а самим тим на квалитетнију и правовремену родност. Осим тога, боља и потпунија осветљеност родних изданака у значајној мери смањује опасност од деструктивних болести изданака и плодова, какве су:

- пламењача - сушење пупољака (Didymela applanata);
- пламењача изданака;
- антракноза (пегавост) изданака;
- трахеовертицилиозе - вењење изданака и других.


Сам родни потенцијал изданака образованих након примене ове методе (која се по својој исходној примени назива и „ариљски метод“) знатно је већи од изданака који би се развили од почетка вегетације, јер им се главне развојне фазе одвијају у смањеној конкуренцији пораста изданака. Али, све то оправдано може дати добре резултате уколико се обезбеди довољна количина влаге у јуну, јулу и августу месецу, уз адекватно, интензивно ђубрење, обраду земљишта и редовну заштиту од проузроковача болести и штеточина у малињаку.



Мр Бранко Танасковић