Одрастао инсект рутаве бубе (Tropinota hirta) припада термофилним инсектима који се повремено масовно јављају, узрокујући штете на воћу и поврћу. Ова штеточина може причинити озбиљне штете бројним гајеним биљкама, оштећујући, пре свега, генеративне органе, понекад и лисну масу биљака.


До масовних појава обично долази у годинама када је температура ваздуха у вегетацији већа од вишегодишњег просека и када је укупна количина падавина мање. Рутава буба, током године, развија једну генерацију и презимљава у стадијуму имага у земљишту. Одрасли инсекти су обрасли многобројним беличастими жућкастим, веома финим длачицама. Црне су боје и на покриоцима су украшени са великим бројем белих, симетрично распоређених пега. Дужине су око 10mm. Рутава буба је одличан летач.


Јавља се у рано пролеће, крајем марта или почетком априла на првим цветалим коровима, а потом, првенствено, на воћу, оштећујући цветне пупове и цветове. У цвету страдају прашници и тучакови услед чега не долази до заметања плодова. Осим цветова и цветних пупољака, може се исхрањивати и младим лишћем, стабљикама биљака. Озбиљне штете рутава буба може причинити нарочито крушкама, јабукама и јагодама, а ређе дуњама, кајсијама и бресквама. Њена активност траје све до краја јула.


Проблем хемијског сузбијања рутаве бубе је у томе што се ова штеточина јавља у време цветања биљака, када су присутне пчеле, те би применом опасних инсектицида довела до неконтролисаног угињавања и тих веома корисних инсеката. Смањење бројности и штетности рутаве бубе је једино оправдано интегралним приступом, уз примену свих расположивих мера (агротехничких, механичких, па и хемијских).




Физичке мере борбе су много боље и дају много боље ефекте. Рутава буба презимљава у у земљишту, укопава се 10-12cm и ту борави док спољашњи услови не дозволе да изађе напоље. Било каква површинска обрада може да буде јако корисна из разлога што би значајан део паразита био изложен дејству ниских температура, тј. био би велик помор истих, а самим тим и мања бројност у току пролећа када наноси највеће штете.


За њен лет неопходно је сунчано време, са минималном температуром око 15 степени. До те температуре она мирује. Уједно одрасле јединке почињу са парењем, и полагањем јаја. У току дана најактивнија је између 10 и 16 часова. Једна женка положи 20 до 30 јаја у земљу на дубину 5cm. Из положених јаја се за 7-14 дана у зависности од временских услова пиле ларве. Ларве се хране биљним остацима који се налазе у земљи и не оштећују гајене биљке. Развој ларве траје 2-3 месеца и цео тај период проведу под земљом у плитком површинском слоју. Након тог периода ларве се учауре и након 10-12 дана појављују се одрасле јединке /август/. Одрасле јединке рутаве бубе не излазе из земље већ остају и презимљују у површинском слоју све до марта/априла следеће године када се циклус понавља.


Постављање светлих ванглица, посуда беле или светлоплаве боје које су напуњене до пола са раствором воде и најобичнијег детерџента (тиме се повећава водни потенцијал, буба када доспе на површину воде буквално бива увучена под воду и на тај начин се дави) представља тренутно веома добар метод борбе против ове штеточине.


Евентуално, у случају најезде ове штеточине, примењују се препарати који су слабе отровности за пчеле на бази хлорпирифоса, фентиона или фенитротиона. Позитивне ефекте показала су третирања препаратом на бази тау-флувалината, Маврик-ЕW у концентрацији 0,3l по hа, као и Kалyпсом на бази неониконоида, такође у концентрацији 0,3l по hа. Рутава буба је добар летач па ће се за два три дана појавити нове јединке на третираној парцели, тако да се третирања морају понављати.



Драгољуб Глишић
Саветодавац за воћарство и виноградарство