Tемпература

Раст надземних органа јагоде започиње при температури од 2°C до 8°C , а корена при 7°C до 8°C. Плодови јагоде брзо расту и сазревају на дневним температурама ваздуха већим од 16°C, а најбујнији раст бокора јагоде и образовање живића је при дневним температурама од 23°C. Оптимална температура за гајење јагода је од 20°C до 25°C.

Ниске температуре током зиме ретко кад оштете биљку јер јагода подноси краткотрајне мразеве од -35°C до -40°C кад је под дебелим снежним покривачем, али после периода топлог времена може да страда рано у пролеће и на -5°C до -7°C. Највеће штете настају кад се током зиме јави голомразица, тада биљка страда на -15°C до -18°C.

Корен јагоде је осетљив на мразеве. Почиње да измрзава на -8°C. Старије лишће јагоде није отпорно на мразеве, док је младо (јесење) лишће отпорно и успешно презимљава. Јагода је ниска биљка, а најниже температуре ваздуха су на 5 cm изнад површине. Цветови јагоде често страдају до позних мразева (-2°C).

Осим ниских, штетно могу деловати и високе температуре посебно у време цветања и заметања, развоја, зрења и бербе плодова. Штетно деловање се не одражава директно на биљкама већ индиректно интензивнијим смањењем влаге земљишта и ваздуха. Штетне последице израженије су на мање погодним земљиштима за гајење јагоде као што су тешка глиновита земљишта, док на земљиштима с доста хумуса нису толико битне. Тај ограничавајући чинилац уклања се наводњавањем засада.



Bода и влажност


Током вегетационог периода, велики утицај на принос јагоде имају количина и распоред падавина, влага ваздуха и земљишта. Пошто је јагода зељаста биљка коју карактерише велика лисна површина и плитак коренов систем, за нормалан раст и плодоношење потребне су јој велике количине воде током целе вегетације, а посебно у време сазревања плодова у мају и јуну. Недостатак и вишак воде у земљишту имају неповољан утицај на животне функције јагоде, што се касније неповољно одражава на принос и квалитет плодова.

Недостатак воде штетно делује на јагоду на начин да се коренов систем слабо развија у површинском слоју земљишта, бујност биљке се смањује, цветање траје краће, оплодња је лошија, принос плодова се смањује, плодови су ситнији, раније сазревају и лошијег су квалитета, успорава се образовање столона, живића и цветних пупољака.

И број генерација новог лишћа зависи од влажности земљишта. За време суше стварају се две до три генерације лишћа, а код оптималне влажности земљишта четири генерације.

Подручја с вишом релативном влагом ваздуха током лета, погодна су за гајење јагоде, док у подручјима с ниском влагом ваздуха лети могу успевати ране сорте јер ће се раздобље врућина јавити након бербе. Тако ће врло ране и ране сорте јагода мање патити од суше него касне сорте.

Јагода добро успева у земљиштима у којима вода заузима 75 до 80% пуног водног капацитета. Вода неопходна за живот јагоде потиче од падавина и наводњавања. Савремена производња јагоде могућа је само уз наводњавање.



Ветар


Најчешће се сматра неповољним еколошким чиниоцем у гајењу јагоде из више разлога. Један разлог јесте да исушује земљиште и ваздух, појачава транспирацију, у време цветања узрокује исушивање жига тучка и тиме смањује интензитет оплођења, омета лет пчела па тиме и оплођење, отежава заштитна прскања јагоде, појачава утицај голомразице. Стога није пожељно садити јагоде на ветровитим положајима.

Осим негативног утицаја, благи поветарац може бити и користан. Благи поветарац просушује листове јагоде и отежава развој патогених гљива, обнавља ваздух у јагодњаку, умањује опасност од измрзавања цветова јагоде услед позних мразева.



Земљиште

Земљиште је значајан еколошки чинилац од кога у великој мери зависи принос, квалитет плодова и економичност производње јагоде.

За узгој јагоде потребна су дубока, плодна и растресита земљишта. Високи приноси јагоде могу да се постигну само ако је земљиште у засаду обезбеђено довољним количинама свих неопходних биогених елемената (азот, фосфор, калијум). Плодна земљишта за узгој јагоде треба да садрже у 100 грама суве земље:

- 8-10 мг лако приступачног фосфора (Р2О5),
- 12-20 мг лако приступачног калијума (К2О) и
- највише 5-6% укупног калцијума (СаСО3).

Осим тога, земљиште треба да садржи 3-5% хумуса (побољшава растреситост и плодност земљишта, као и акумулацију воде у њему), да је благо киселе реакције, са оптималном рН 5,5-6.

Земљиште мора бити без корова јер они осим што одузимају хранива и воду јагоди, засењују биљке. За подизање јагодњака не треба користити земљиште на коме су биле дугогодишње траве или ледина, јер су таква земљишта заражена мноштвом штеточина које лако прелазе на јагоду и наносе јој штету.




Мирјана Остојић, дипл. инж.