До опадања плодова пре свега доводи: недостатак воде, минералног азота и микроелемената као и поремећаји у промету органских супстанци. Од метеоролошких чинилаца по својој учесталости веома су важни превише сув ваздух и појачана транспирација (нарочито у време цветања), мразеви и јак ветар. Опадање плодова поспешују негативни утицај болести и штеточина.


Опадање плодова после заметања је нормална појава. Када се манифестује у нормалном обиму, она је чак и повољна, јер омогућује бољи квалитет преосталих плодова. У идеалним случајевима ово опадање елиминише потребу за проређивањем плодова. При јачем интензитету, опадање плодова проузрукује умањен принос и на крају рентабилност воћарске производње уопште.


Са опадањем плодова се можемо срести непосредно после заметања плодова (тзв.јунско опадање плодова), пре бербе и и опадање у току читавог периода развитка плодова.

Различити су узроци који доводе до ове штетне појаве. У првом реду то су биолошки чиниоци у вези са оплођењем од којих треба пре свега издвојити три: рано абортирање ембриона, одсуство ембриона у неким семеним пупољцима и претерана бујност са интензивним порастом летораста са интензивном потрошњом органске материје.



Када су исхрана биљака и наводњавање у питању, до опадања плодова доводи: недостатак воде, минералног азота и микроелемената као и поремећаји у промету органских супстанци.


Од метеоролошких чинилаца по својој учетсалости веома су важни превише сув ваздух и појачана транспирација (нарочито у време цветања), мразеви и јак ветар који може изазвати масовно опадање плодова пред бербу. И на крају, опадање плодова поспешују негативни утицаји болести и штеточина.


Превенција у случају ове штетне појаве је: употреба безвирусног садног материјала, подизање засада на парцелама погодним за воћарску производњу, спровођење свих агротехничких и помотехничких мера, а пре свега ђубрења, наводњавања, заштите и резидбе.




дипл.инг. Дејан Јоцић